Šta donose izmene ustava kada je reč o pravosuđu

Gostujući u Jutarnjem programu ministarka Popović je rekla daje ideja da taj proces bude što transparentniji i inkluzivniji.

"Počinjemo sa Beogradom i dalje idemo po većim gradovima po apelacijama sudova, u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu", navodi ministarka.

Taj vladin predlog dobio je zeleno svetlo Venecijanske komisije i cilj je da pravda bude dostižna, da svi budemo jednaki pred sudovima.

Prema rečima ministarke pravde najvažnije što se menja je način izbora sudija i tužilaca.

"Ono što je do sada bilo promena sastava državnog veća tužilaca i visokog saveta sudstva su stvari koje se faktički menjaju, ukoliko opstane ovaj nacrt. To je jedna stvar. Drugo, definiše se i postaje ustavna kategorija Pravosudna akademija. Kao način ulaska u pravosuđe biće prolazak kroz tu Akademiju koja već postoji i poznato je da je to čest slučaj u zemljama EU da se na taj način ulazi u pravosuđe", objašnjava Popovićeva.

Smatra da su kritike, kada je reč o Akademiji, neosnovane.

"Jako je bitno ko upravlja Pravosudnom akademijom, imajuću u vidu da su u upravnom odboru i programskom savetu najveći broj su sudije. Kritike se odnose da izvršna vlast ima svoj upliv. Najveći broj ljudi koji odlučuju u Pravosudnoj akademji su sastavljeni od sudija i tužilaca", ističe Popovićeva.

Dodaje da se upravo ovim izborom garantuje veća samostalnost tužiocima i veća nezavisnost sudijama.

U novom nacrtu ustavnih amandmana predviđeno je da u državnom veću tužilaca bude određeni broj tužilaca koje će oni sami birati kao što je i do sada bilo za svoje predstavnike.

"Biće i istaknuti pravici ali će u državnom veću tužilaca biti i republički tužilac i ministar pravde kao članovi državnog veća tužilaca po funkciji za razliku od visokog saveta sudstva gde je po trenutnom nacrtu predviđeno da bude pet sudija koje će birati neposredno sudije i pet istaknutih pravnika koje će birati Narodna skupština", objašnjava ministarka pravde Maja Popović.

Ističe da ne može da kaže postoje otpori u samom pravosudnom sistemu na sve te promene koje se najavljuju već su torazličiti predlozi, koje smatra konstruktivnim.

Na formiranju vlade navedeno je da će jedan od najvažnijih ciljeva vlade biti borba protiv kriminala, mafije. Uhapšena je grupa Veljka Belivuka.

Ministarka Popović naglašava da je srpsko pravosuđe više nego spremno da proces istera do kraja.

"I tužioci i sudije vrhunski rade svoj posao kao i MUP i bezbednosne službe. Mislim da je ova država pokazala jasnu želju da se obračuna sa svim oblicima najtežeg organizovanog kriminala. To je apsolutni prioritet vlasti i mislim da smo pokazali i dokazali da sa tim umemo da se borimo", naglašava Popović.

Dodaje da su neosnovane kritike, koje se mogu čuti u delu javnosti, da nema predmeta u borbi protiv visoke korupcije.

"Mislim da su te kritike neopravdane imajuću u vidu da su tokom prošle godine posebna koruptivna odeljenja imala preko 2.000 predmeta u radu. U toku prošle godine podignute se 973 optužnice i 673 osuđujuće presude. Ono na čemu mi moramo da radimo je jačanje koruptivnih odeljenja. Posebno moramo da jačamo finansijske istrage, obučavati zaposlene za finansijske istrage imajući u vidu da je to neophodno. Suština tih istraga je praćenje novca", ističe Popovićeva.

Naglašava da je ministarstvo pravde jedan od glavnih nisilaca aktivnosti iz akcionog plana odnosno revidiranog akcionog plana za poglavlje 23.

"Poslednjih mesec dana bio je ogroman iskorak u tom smeru u smislu donošenja raznih odluka, formiranja koordonacionog tela za poglavlje 23, u državnom veću tužilaštva doneta je izmena poslovnika, donet je etički kodeks. Mislim da bi do kraja godine tu mogli da napravimo ozbiljan iskorak", poručuje ministarka pravde Maja Popović.

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар