Srbija pri dnu liste po Barometru slobode

Srbija je na 35. mestu od ukupno 45 zemalja Evrope i centralne Azije po Barometru slobode za 2018. koji rangira zemlje po stepenu političkih i ekonomskih sloboda i vladavine prava.

Srbija je najniže ocene dobila iz slobode medija, nezavisnosti pravosuđa, korupcije i imovinskih prava, uz komentar da su demokratski standardi i sloboda medija u ubrzanom padu i da se ionako slaba nezavisnost sudstva pogorošava neefikasnim reformama i korupcijom.

Po Barometru slobode fondacije Fridrih Nojman najbolje su rangirane Švajcarska, Norveška, Finska, Holandija i Irska a pet poslednjih mesta zauzimaju Kirgistan, Turska, Azerbejdžan, Rusija i Tadžikistan.

Od bivših jugoslovenskih republika najbolja je Slovenija koja je na 21. mestu. Od Srbije su bolje i Hrvatska (30) i Crna Gora (33), a lošije su ocenjene Makedonija (36) i BiH (40).

Gledano po kriterijumima Srbija je najslabija u domenu vladavine prava i nalazi se na 37 od 45 mesta.

U poređenju sa zemljama regiona po vladavini prava bolja je od Albanije (38) i BiH (39), ali je lošije rangirana od Slovenije (18), Crne Gore (31), Hrvatske (32) i Makedonije (34).

Na vrhu tabele po vladavini prava nalaze se Finska, Norveška, Švajcarska, Švedska i Holandija, a na poslednjih pet mesta Tadžikistan, Ukrajina, Moldavija, Rusija, Turska, i Kirgistan.

Po političkim slobodama Srbija je na 32. mestu tik ispred Albanije (33) i Crne Gore (34), BiH (38) i Makedonije (39). Bolje od nje su Slovenija koja je na 13. i Hrvatska na 26. mestu tabele.

Najviše političkih sloboda ima u Norveškoj, Holandiji, Švedskoj, Danskoj i Finskoj a najmanje u Kirgistanu, Turskoj, Rusiji, Azerbejdžanu i Tadžikistanu.

Kada je reč o ekonomskim slobodama Srbija je na 35. mestu.

U regionu je ubedljivo najbolje rangirana Makedonija koja je osma na tabeli, a u prvoj polovini tabele nalaze se još i Rumunija (14), Albanija (18) i Bugarska (21). Crna Gora je na 31. mestu.

Slabije od Srbije na listi ekonomskih sloboda rangirane su Slovenija (37) i Hrvatska (41).

Poslednje su na tabeli Francuska, Ukrajina, Grčka i Italija, dok su ekonomski najslobodnije Švajcarska, Gruzija, Irska, Estonija i Island.

Srbija je u oblasti „Političkih sloboda“ za „Slobodu i pravičnost izbora“ dobila ocenu 7,5. U analizi prilika u Srbiji se navodi se izborni proces pogoršao četvrtu godinu za redom u Barometru slobode.

„Slabljenje demokratskih izbornih institucija, zloupotreba vlasti i državnih resursa, povećanje kontrole nad medijima i neregularnosti na izborni dan označili su nejednake uslove za političke partije. Građani su u okruženju stalnih izbora, često vanrednih, koje vladajuća partija koristi da konsoliduje vlast i skrene fokus s upravljanja državom“, navodi se u izveštaju.

Dodaje se da su izbore u Beogradu prošle godine obeležili pristrasno medijsko pokrivanje vladajuće partije, zamagljivanje linije između kampanje i regularnih aktivnosti državnih zvaničnika, zastrašivanje birača i prevare u izbornom danu.

Srbija je dobila ocenu 5,83 u oblasti „Odsustvo neustavnih veto aktera“, okoja se odnosi na to koliko neformalne grupe mogu uticati na poličke odluke.

„Donošenja odluka u Srbiji je pod efektivnom kontrolom izabranih državnih zvaničnika. Ipak, koncentracija vlasti u ustavno ceremonijalnoj ulozi predsednik i slab sistem podele vlasti ometaju demokratske institucije i vladavinu prava“, navodi se u izveštaju.

Ocenjuje se da je politizacija sudstva uveliko sputava njegove kontrole funkcije, dok su bliske veze vladajuće elite i pojedinih kompanija uspostavljene tako da pogoduju njihovim ličnim koristima.

Po pitanju „Medijskih sloboda“ Srbija je dobila ocenu 5,1 uz komentar da su „demokratski standardi, sloboda i nezavisnost medija u Srbiji u ubrzanom padu“.

Podseća se da je pozicija Srbije na listi Reportera bez granica pala za 10 mesta i da je najnižem mestu među zemaljama Zapadnog Balkana.

„Vladajuća elita ne okleva da zloupotrebi pravne – ili upotrebi vanpravne – instrumente da se suoči s onim koji su kritični prema vladi i/ili predsedniku Aleksandru Vučiću“, navodi se u Barometru slobode.

U „Vladavini prava“ za „Nezavisnost sudstva“ Srbija je dobila ocenu 2,92.

„Nezavisnost sudstva u Srbiji je na veoma niskom nivou i pogorošava se usled nepostojećih ili ponovljenih sporih, plitkih i nekonzistentnih reformi, odsustva politčke volje za sprovođenje ili poštovanje zakona, kao i preko različitih pritisaka izvan vlade, poput organizovanog kriminala ili nereformisanih delova ‘duboke države’ ili korupcije, nepotizma ili kronizma“, navodi se u izveštaju.

U oblasti „Korupcija“ Srbija je dobila ocenu 4,1. Srbija radi i manje nego što je realistično moguće da se postepeno smanji mito, navodi se u izveštaju.

„Zarobljenost ključnih institucija (uključujući one koji bi trebalo da budu nezavisne) i ključnih pozicija u javnom sektoru (koji je sam veoma veliki i tek delomično korporatizovan) lojalnim ljudima vladajuće partije omogućava ogromno polje za netransparente megaprojekte dok se smanjuje polje za istraživanje navnodnih neregularnosti“, dodaje se u izveštaju.

Za „Zaštitu ljudskih prava“ Srbija je dobila ocenu 6,12.

Navodi se da se po pitanju ljudskih prava u Srbiji primetni različiti trendovi. Na primer, u obrazovanju su pozitivne stvari obrazovanje na jeziku manjina ili inkluzija dece migranata, dok se, s druge strane „dopuštaju prilično očigledni korupcija, kupovina diploma i plagijati“.

Dodaje se da je trgovina ljudima i dalje veliki problem, dok je, uprkos rastu ekstremizma i govora mržnje, zaštita manjina u proseku bolja.

Navodi se da su seksualne manjine nedavno imale najveći napredak sa redovnim Paradama ponosa i uzmicanjem homofobnih narativa u medijima. Najgori je razvoj u slobodi misli i izražavanja, što je povezano sa smanjenjem medijskih sloboda i povećanom cenzurom kod javno finansiranih umetničkih radova.

U „Ekonomskim slobodama“ za „Bezbednost vlasničkih prava“ Srbije je dobila ocenu 4,6 pošto se navodi da privatna svojina nije odgovarajuće zaštićena, dok pravosuđe nije nezavisno od snažnih spoljnih uticaja.

„Slučaj Savamale iz proleća 2016, koji je pokazao do koje mere su vladine službe navedene da služe pojedinim privatnim interesima, još nije rešen usled opstrukcije i manjka politčke volje“, navodi se u izveštaju.

S druge strane, pravno sprovođenje ugovora je neefikasno usled odlugovlačenja i skupih pravnih procedura.

Za „Veličinu vlade“ Srbiji je data ocena 6,21, a za „Regulisanje kredita, rada i poslovanja“ 6,25.

U Barometru slobode se navodi da povoljno okruženje za poslovanje u Srbiji i dalje nedostaje, sa navećim izazovima koji dolaze iz niskog nivoa vladavine prava, parcijalnog sprovođenja propisa i korupcije.

„Usled povećane centralizacije političkih ovlašćenja, Srbija pokazuje neke karakteristike zarobljenje države u kojoj restriktivna pravila važe samo za one koji nemaju dobre političke veze“, navodi se u izveštaju.

Ocenjuje se da su reforme sprovedene poslednjih godina uglavnom poboljšale situaciju velikim kompanijama koje imaju mogućnost da direktno kontaktiraju političare.

Za „Slobodu spoljne trgovine“ Srbija je dobila ocenu 8,74. Carine su uglavnom niske, ali postoje necarinske trgovinske barijere s komplikovanom standardizacijom i procedurama izdavanja dozvola.

Navodi se da je Srbija jedna od retkih evropskih država koje nije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, pošto su pregovori o učlanjenju obustavljeni 2013. zbog potpune zabrane prodaje GMO proizvoda.

Carinska služba je neefikasna, dok su carinski zvaničnici skloni korupciji i političkom uticaju što ljudima s dobrim političkim vezama daje prednost nad konkurencijom.

(Novi magazin)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike