Srbija na začelju Evrope po primeni alternativnih sankcija

Foto: pixabay

U Evropi raste broj osoba koje služe vanzavodske sankcije i mere, poznate i kao alternativne sankcije, a istovremeno opada broj lica koja izdržavaju zatvorsku kaznu, ali je Srbija po primeni alternativnih sankcija u Evropi na samom začelju, pokazao je izveštaj koji je danas objavio Savet Evrope (SE).

U Evropi je 31. januara 2018. vanzavodske sankcije pod nadzorom nadležnih nacionalnih službi služilo 1.810.357 ljudi, što je u proseku 169 osoba osuđenih na neku vanzavodsku kaznu na 100.000 stanovnika, navodi se u izveštaju SE o alternativim sankcijama u Evropi.

Istovremeno, broj građana koji su kaznu služili u zatvorima opao je u Evropi početkom 2018. godine na 102,5 lica na 100.000 stanovnika.

U Srbiji, ukupan broj osoba koje su krajem januara 2018. godine služile neku vrstu alternativne sankcije iznosio je 1.707 osoba.

Od tog broja, 81 lice je obavljalo društveno korisni rad, 429 je bilo pod elektronskim nadzorom, 653 u kućnom pritvoru, 18 je bilo uslovno otpušteno, a 62 osuđene osobe su služile neku drugu vrstu kazne, ili bile pod nekim posebnim merama ili tretmanom, navodi se u izveštaju SE.

Broj osoba koje su služile neku vrstu krivične sankcije u zajednici u Srbiji je početkom januara 2018. iznosio 24,4 na 100.000 stanovnika i bio je daleko niži od evropskog proseka – 169, odnosno najniži među 47 zemalja članica SE obuhvaćenih izveštajem.

Istovremeno, broj zatvorenika među 100.000 stanovnika bio je sa 154 znatno iznad evropskog proseka koji iznosi oko 103.

Savet Evrope u izveštaju podseća da je poverenička služba za nadzor vanzavodskih sankcija u Srbiji osnovana tek 2011. godine i da je zato moguće da je ta vrsta sankcija u Srbiji još u fazi razvoja.

Zemlje sa najvećim brojem lica osuđenih na alternativne sankcije bile su 2018. godine Turska (471 na 100.000 stanovnika), Belgija (426), Velika Britanija (411), Litvanija (392), Rusija (350), Rumunija (343), Letonija (333), a taj broj je iznad evropskog proseka i u Moldaviji, Portugalu, Francuskoj, Holandiji, Češkoj, Slovačkoj i Malti.

Ovi visoki brojevi u jednom broju zemalja ukazuju na trend brze ekspanzije ustanove vanzavodskih sankcija, pa je u većini zemalja broj osoba koje izdržavaju neku alternativnu kaznu premašio broj zatvorenika, navodi se u izveštaju SE.

Pored Srbije, broj zatvorenika viši je od broja osuđenih na alternativne sankcije i u Norveškoj, Švajcarskoj, Bugarskoj, Azerbejdžanu i Rusiji.

Istovremeno, SE ukazuje da Švajcarska i Norveška spadaju među zemlje sa procentualno malim brojem lica koja izdržavaju bilo kakvu krivičnu sankciju.

Savet Evrope u izveštaju navodi da već godinama poziva zemlje članice da što je moguće češće primenjuju alternativne sankcije i mere umesto zatvorskih, pošto one mogu efikasno da doprinesu integraciji prestupnika u društvo, unaprede funkcionisanje zatvorskog sistema i spreče prenatrpanost zatvora.

(Novi magazin)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike