Srbija i region streme ka zelenoj energiji, da li će ih u tome sprečiti skupi zeleni kilovati

Balkanske zemlje moraju postepeno zatvarati zastarele termolektrane na ugalj, a tu proizvodnju struje nadoknaditi novim investicijama iz obnovljivih izvora.

Pritisak je na elektroprivredama, gde kažu da rade na promenama, ali i upozoravaju na potecijalne rizike u snabdevanju i visoke cene struje koje zelena proizvodnja donosi, a sa čime se sada suočava Evropska unija.

"Oni su bogati, oni mogu da to isprave, mi kao mala zemlja ne smemo da pravimo greške. To ne može da se izbegne, mora da se uđe u energetsku tranziciju, samo je pitanje dinamike", navodi Dragan Vlaisavljević, izvršni direktor za trgovinu električnom energijom u EPS-u.

Milutin Đukanović, predsednik Odbora direktora Elektroprivrede Crne Gore navodi da ne smemo da dozvolimo da zelena tranzicija upravlja nama, već da mi upravljamo zelenom tranzicijom.

Naša zemlja je donela zakone, radi se i na strategiji obnovljive energije, kao i Akcionom planu za korišćenje uglja u naredne tri decenije, a iz koga sada dobijamo dve trećine struje.

"Ta tranzicija će da košta ozbiljno i mora da se radi jako pažljivo kako ne bi došlo do ozbiljnijih poremećaja i ugrožavanja energetske bezbednosti. Mislim da niko nije ovde protiv zelene energije", navodi Dejan Popović, predsednik Saveta Agencije za energetiku Srbije.

Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike navodi da možemo da imamo dovoljno i električne energije i toplotne energije iz naših sopstvenih izvora, a da u isto vreme u potpunosti poštujemo sve standarde zaštite životne sredine.

"To je proces, ne može odjednom preko noći, potrebno je vreme, ali to takođe znači da ne možemo odugovlačiti ovaj proces, niti se možemo praviti da se on ne dešava", navodi Mihajlovićeva.

Srbija ima "Zelenu agendu" koja predviđa 18 milijadi evra investicija, a cilj je da se do polovine ovog veka potpuno izbaci ugalj iz upotrebe, i za grejanje i za proizvodnju struje.

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар