Smederevo ne zaboravlja tvorca Sretenjskog ustava

Prožet idejama Francuske revolucije, Dimitrije Davidović je čitavo svoje delovanje posvetio političkom i kulturnom napretku mlade srpske države.

Kao jedan od pionira srpskog novinarstva, osnovao je i prve dnevne novine u Srbiji, pod nazivom Novine Serbske.

U, po tadašnjim ocenama, previše liberalan Sretenjski ustav, bila su uključena zakonodavstva najrazvijenijih evropskih zemalja.

Ustav su osudile Turska, Rusija i Austrija jer je, kako su procenili, davao previše prava običnom čoveku.

"Ono što je najvažnije jeste da je proklamovana sloboda, ukinut je feudalizam, ropstvo, regulisani su načini plaćanja poreza, pri tom su uvedene olakšice za tadašnje seljake, i ono što je veoma važno, uvedena je presumcija nevinosti i mogućnost zakonitog suđenja. I da dodamo i to da je Davidović prvi uveo upotrebu reč ‘Ustav’ koji je zamenio dotadašnjom tuđicom ‘konstitucija’", kaže viši kustos istoričar Muzeja u Smederevu Miroslav Lazić.

Pod međunarodnim pritiskom, Sretenjski ustav je ukinut posle samo 55 dana, a potom je usledila smena Davidovića koji je, na kraju, morao i da napusti prestonicu i naseli se u Smederevo.

"Kada je bila 50-godišnjica smrti, 1888. godine, njegovo grobno mesto je ograđeno, postavljena je ova slika, do tada je samo na njegovom grobu bila kamena ploča koja je urađena od studeničkog mermera što je isto on tražio i tražio je da na ploči piše ‘Dimitrije Davidović, sav Srbin’", objasnio je direktor Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture Dejan Radovanović.

Smederevo ga nije zaboravilo. 1938. na stogodišnjicu njegove smrti, otkrivena je spomen bista, rad umetnika Lojze Dolinara.

Nešto kasnije 1953, kada je osnovana zvanična državna štamparija u Smederevu, ona je ponela naziv Dimtrije Davidović, a jedna od prvih škola u Srbiji uopšte, a prva u Smederevu, je 1959. ponela njegovo ime.

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар