Slučaj Volš: Da li se sociopata rađa ili postaje, i šta činiti kada ga prepoznamo

Ana je sa najboljim uspehom završila Petu beogradsku gimnaziju, potom sa najvišim ocenama francuski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu, i na najgori način je, po svoj prilici, završila svoj „američki san". Brajan Volš se njenim prijateljima i porodici predstavio kao pristojan, požrtvovan i poželjan partner i otac, u poslednje tri nedelje isplivalo je mnoštvo dokaza koji su ga prikazali u potpuno drugom svetlu, vešto prikrivenom. Njegov psihijatar doktor Titman, je na sudu rekao da je on dijagnostikovani sociopata, i da je nažalost ishod bio očekivan.

Da je svako od nas u životu imao susret sa sociopatom, potvrđuje psihijatar profesor doktor Vladimir Diligenski.

„Kažu da ih je procentualno negde oko jedan posto, međutim ja lično mislim da ih ima ipak malo više, čak i do deset posto ima te psihopatske crte", rekao je dr Diligenski, i objasnio da postoje različiti stepeni psihopatije, od vrlo izraženih, preko srednjeg stepena, pa do nižeg. Takođe navodi da granični slučaj sadrži elemente psihopatskog ponašanja, povremeno psihotično, a povremeno normalno ponašanje.

„Teško ih je prepoznati, pogotovu na samom početku neke veze, i da neko odmah kaže – da to je to. Za sociopate je karakteristično da se oni zaista odmah prepoznaju jer su bez kontrole impulsa i prave nezgodne poteze i najčešće – brzo i često završavaju u zatvoru", kaže profesor Diligenski.

Naglašava da sociopate, za razliku od psihopata imaju malo emocija.

„Psihopate su u manipulacijama, imaju jako dobru manipulativnu igru, oni koji su mu od koristi, sa njima se druže, pokušavaju da izvuku maksimum, a kada im ne treba, bez emocija ih odbacuju i vrlo su uspešni i ukoliko su inteligentni, a najčešće jesu, oni se jako dugo održavaju bez prepoznavanja. Međutim, među serijskim ubicama na primer, najveći broj je psihopata", ispričao je profesor.

Poseban poremećaj ličnosti je narcistički i odlikuju ga neka pravila.

„Kad dođu u kritičnu situaciju, pokušavaju da to na neki način prikriju ili, još gore, da ne podnose neku provokaciju, automatski ulaze u depresiju i moguć je suicid", kaže profesor Diligenski.

Sociopate se lako prepoznaju, ne mogu da se kontrolišu i, kako naglašava profesor – puni su ih zatvori.

„Imaju neke emocije, naprave neke veze ako je to, ovaj Volš to umeo, međutim, te veze su vrlo šljampave, nikakve i prepoznatljive. Da li je ova žena znala ili prepoznala, to mi možemo zaista da nagađamo. Možda i nije. Možda je ovo bila neka mešovita, psihopatsko-sociopatska ličnost pa je onda bilo teško prepoznatljivo", istakao je.

Biraju sebi slične 

Sociopate biraju određeni tip ljudi i to su ljudi koji su im slični. Druže se međusobno i tu nalaze sebe, a pouzdanost u vezi sa njima je vrlo tanka.

„Šefovi bandi su sociopate, koji manipulišu, rade sve što im padne na pamet, naređuju raznorazne stvari, dok psihopate povremeno izvšavaju to, jer su inteligentniji, spretniji i dugo ne budu privedeni pravdi. Iz tih razloga vi serijske ubice ne možete tako lako da uhvatite", objasnio je.

Govoreći o partnerskim odnosima kod sociopata, poput Brajana Volša koji je takvu dijagnozu imao, dr Diligenski ističe da su „žene u stanju mnogo da trpe".

„Vi kad vidite takve brakove, vidi se manipulacija. Sociopate su maltretirane osobe u ranom detinjstvu, vrlo često su preživljavali batine, imali neadekvatne roditelje… To se na neki način može lakše videti, tako da je verovatno i Ana Volš mogla da pretpostavi da tu nešto nije u redu, međutim žene iz razloga braka i dece pogotovu, trpe sve i svašta i svakojake torture", ističe profesor.

Ana Volš je svojevremeno, u želji da pomogne suprugu prilikom suđenja zbog prodaje falsifikovanih slika izjavila sudu da je „on u svojoj porodici naučio da laže i da se skriva", što nas upućuje na pitanje o tome da li se sociopata rađa ili postaje. 

„Danas sve više ljudi smatra da genetika nije primarna i govori se o epigenetici. Napravljeni su eksperimenti da porodice, gde su i otac i majka psihopate, ako se njihovo dete usvoji u neku visokointelektualnu porodicu, dete ne pokazuje nikakve znake psihopatije. Znači tu govorimo o okruženju koje formira takvu ličnost, znači potrebno je okruženje tih sličnih u ranom detinjstvu, da se druže, i nastaje sociopatska družina, na kraju krajeva tu su i neke vrste bandi koje se organizuju baš iz tih struktura", kaže dr Diligenski, i dodaje da i na visokim položajima ima inteligentnih sociopata koji se bave manipulacijama.

U situaciji kada neko pokuša da napusti sociopatu, dešavaju se pretnje, tuče i uopšte, u pitanju je promptno reagovanje.

Nereagovanje i izbegavanje 

Kada je reč o tome – kako se ponašati kada se nađemo u društvu sociopate, profesor Diligenski kaže da će njega odbiti naše nereagovanje, posle čega valja – skloniti se.

Kod psihopate je teže izvesti izbegavanje, posebno ako su u pitanju na primer kolege na poslu, koji imaju sociopatsku strukturu ličnosti. Profesor Diligenski s tim u vezi kaže da ih „ima dosta" i da su neretki otkazi zbog problema koji mogu da nastanu.

S druge strane, sociopate mogu ostvariti emotivnu vezu. Odnos sociopate prema deci je, navodi profesor, tanak ili nikakav, obično sličan onom kakav je bio odnos sociopate sa roditeljima. Emotivne veze im se uglavnom na kraju – raspadnu.

„Oni obično nude sve i svašta, obećavaju, raznim poklonima, vode vas na skupa putovanja, vama to imponuje i onda kada otkrijete da iza toga stoji sve i svašta, pa je najpametnije što pre se povući", kaže profesor.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike