Slučaj eutanazije u Japanu – humane pobude ili naručeno ubistvo iz pohlepe

U doba koronavirusa medicinski problemi i skandali opsedaju medije širom sveta.

I Japan ima svoje probleme: isuviše složena procedura za odobrenje testa na koronavirus i mali broj stručnjaka i laboratorija koji ih obrađuju; organizacija u vezi sa testiranjem prepuštena lokalnim jedinicama kao što su opštine od kojih mnoge ne raspolažu sa dovoljno domova zdravlja; premali broj kreveta u intezivnoj nezi koji prouzrukuje neverovatne slučajeve u kojima oboleli od kovida satima kruže gradom u kolima hitne pomoći jer desetine bolnica, koje preko radija komuniciraju sa vozačem, odbijaju da ih prime.

U takvim, medicinski vanrednim okolnostima, možda više nego što bi to bio slučaj u normalnim uslovima, u Japanu ovih dana pažnju privlači kontroverzni slučaj u kojem su dva lekara usmrtila teško obolelu ženu na njenu sopstvenu molbu.

Lekari Jošikazu Okubo (42) i Naoki Jamamoto (43) uhapšeni su pod sumnjom da su koristeći barbiturate usmrtili Juri Hajaši (51), koja je patila od amiotrofične lateralne skleroze (ALS), teške neurološke bolesti u kojoj mišići postepeno otkazuju i konačno dolazi do potpune paralize, tako da pri kraju osoba nije u stanju ni da guta i diše, a pritom sve vreme ostaje svesna svega što joj se dešava.

To oboljenje poznato je i kao "Lu Gerigova bolest", a u Japanu od njega pati oko 10.000 ljudi, među i kojima i dva poslanika u parlamentu.

Društveni kontekst: rasprave o eutanaziji

Policija veruje da su Okubo i Jamamoto dali smrtonosnu dozu Hajaši na njen sopstveni zahtev u njenoj kući u gradu Kjotu 30. novembra prošle godine.

Taj slučaj, međutim, postao je poznat javnosti tek krajem jula ove godine kada su ta dva lekara uhapšena zbog sumnje za naručeno ubistvo. On je smesta raspirio rasprave o tome da li društvo, odnosno, država treba da priznaju pravo pojedinca na eutanaziju – problem koji tinja već dugo godina.

U Zemlji izlazećeg Sunca eutanazija je zabranjena, ali pacijenti koji pate od terminalnih (neizlečivih, smrtonosnih) bolesti imaju pravo da okončaju svoje muke tako što će odbiti tretman za produžetak života.

Mada se to može protumačiti kao jedna vrsta pasivnog samoubistva, tu, naravno, nema direktnog angažovanja lekara, kako je to slučaj u aktivnoj eutanaziji gde medicinski radnik nepokretnom pacijentu daje smrtonosnu dozu, kao ni korištenja medicinskog i farmakološkog znanja doktora od strane pacijenta za okončanje sopstvenog života, kao što je slučaj u tzv. "pasivnoj" eutanaziji, gde pacijent pritiskom na dugme sam sebi daje unapred pripremljena sredstva.

U Japanu poslednjih godina, međutim, pojedini akademici i javne ličnosti se zalažu za reviziju zakona kako bi pacijenti koji to žele mogli da imaju i opciju eutanazije, iliti asisitiranog samoubistva. 

Japanski mediji stoga su ovih dana puni napisa o Švajcarskoj i drugim zemljama Evrope, gde je pasivna eutanazija legalna kada su u pitanju pacijenti koji pate od neizlečivih bolesti koje prouzrokuju veliku fizičku patnju i koji sami mogu da sebi daju fatalnu dozu smrtonosnih supstanci.

U Japanu se dosta pominje i nedavni slučaj eutanazije u kojem je belgijska paralimpijska šampionka Marieke Vervort, koja je patila od neizlečive degenartivne bolesti kičme, krajem prošle godine izabrala smrt zbog nesnosnih bolova.

Interesantno je i da je japanski javni servis NHK polovinom prošle godine emitovao vrlo zapaženu specijalnu reportažu o japanskoj građanki koja se godinu ranije uputila u Švajcarsku kako bi eutanazijom stavila tačku na svoje patnje.

U debatama na internetu koje prate članke o slučaju naručene eutanazije pedesetjednogodišnje Hajaši obični japanski građani u velikom broju zahtevaju izmenu zakona i priznanje prava na eutanaziju, odnosno, potpune slobode u odlučivanju o načinu na koji će okončati svoj život.

Brojne kontroverze

Pomenuti slučaj, međutim, izaziva i brojne osude, i to ne samo zbog toga što su dva medicinska radnika oduzeli tuđi život, prekršivši modernu Hipokritovu zakletvu, po kojoj su lekari obavezni da apsolutno poštuju život i da ne dozvole da njihovo znanje bude zloupotrebljeno. Sporno je i to što oni nisu bili lekari zaduženi za brigu o dotičnoj pacijentkinji, i naročito to što su za svoju uslugu od nje unapred primili novčanu naknadu od 1,3 miliona jena (oko 10.000 evra).

Činjenica da je novac promenio ruke znači da motivacija onih koji su ubrizgali smrtonosnu dozu supstanci kojom su okončane muke umiruće pacijentkinje nisu bili samo samilost i saosećanje. Okubo i Jamamoto su stekli konkretnu materijalnu dobit, pa se njihov čin, smatraju pravnici, može porediti sa klasičnim naručenim ubistvom mafijaškog tipa.

Štaviše, na svetlo je izašla i sumnja da je Jamamoto, koji je rukovodio privatnom klinikom u Tokiju specijalizovanom za rešavanje problema impotencije kod muškaraca, zapravo, stekao dozvolu za rad na osnovu falsifikovane diplome.

Njegov kolega u, mnogi bi rekli, "nesumnjivom zločinu", takođe, je kontroverzna ličnost.

Naime, Jošikazu Okubo se preko društvenih medija hvalisao kako poznaje način da, ne ostavivši ikakve tragove, usmrti starije osobe koje to žele i pričao kako želi da bude poput Dr. Kirika, neobičnog fiktivnog lika koji je u stripu "Blek Džek" iz sedamdesetih, kultnog japanskog autora Osamu Tezuke, vršio eutanaziju na zahtev terminalno obolelih, jer je kao bivši vojni lekar i svedok agonije teško ranjenih bio potresen ljudskom patnjom.

Okubo, koji je imao sopstvenu malu kliniku posvećenu lečenju mentalnih bolesti u prefekturi Mijagi, je takođe, javljaju japanski mediji, preko interneta sproveo anketu na uzorku od skoro 3.000 ispitanika, čiji cilj je bio saznati koliko novca su njegovi sunarodnici voljni da izdvoje za eutanaziju u slučaju da obole od neizlečive bolesti, što ukazuje na svesnu želju za profitom. Na internetu ju je pravdao time da je pružanje pomoći onima koji žele da okončaju patnje rizično po lekara, odnosno, da može dovesti do gubitka dozvole za rad i siromašenja.

Veliku pažnju japanske javnosti privukao je i intervju sa ocem preminule Hajaši, koji je posvedočio da su prvi simptomi kod njegove ćerke bili uočeni još 2011, da se ona puno mučila i da ga razjedaju suprotstavljena osećanja – mržnja prema počiniocima i poštovanje za ćerkin izbor.

Takođe, valja napomenuti da je preminula Hajaši u kontakt s dvojicom izvršitelja koji su joj pomogli u nameri da okonča svoj život došla preko internet stranice posvećene problemima teških bolesti i eutanazije.

U Japanu se zato sada, pored rasprava o pravu na eutanaziju i o kriminogenim aktivnostima u oblasti medicine, preispituje i uloga interneta i društvenih mreža, kao medija koji olakšavaju vršenje moralno upitnih radnji i kriminala.

Do sada je u toj državi sada zabeleženo sedam slučajeva u kojima su lekari uhapšeni zbog sumnje da su izvršili aktivnu eutanaziju ili pomogli pacijentima da izvrše samoubistvo. Međutim, samo protiv dva lekara je i podignuta optužnica za ubistvo – oni su proglašeni krivim, ali su zbog niza olakšavajućih okolnosti osuđeni na kratke, uslovne kazne.

(Radio-televizija Srbije)

Napišite komentar