Skupštinski Odbor utvrdio da je Vladin predlog za promenu Ustava ispunio formu

Foto: Novi magazin / SA

Skupštinski Odbor za ustavna pitanja utvrdio je danas da je Vladin predlog za promenu Ustava stigao od ovlašćenog predlagača i u predviđenoj formi tako da će biti upućen poslanicima čime će, ako ga prihvate, krenuti procedura za promenu Ustava.

U predlogu dostavljenom Odboru navedeno je samo koje bi odredbe trebalo promeniti, a one se odnose na pravosuđe, kao i da je cilj jačanje vladavine prava i usklađivanje sa evropskim pravnim tekovinama.

Na sednici Odbora čula su se različita mišljenja o samoj proceduri, kao i da li treba uopšte glasati o predlogu.

Predsednik Odbora poslanik Pokreta socijalista Đorđe Komlenski je smatrao da Vlada treba da svoj predlog dopuni konkretnim normativnim rešenjima za odredbe koje bi se menjale, ali nije dobio podršku za to.

„Ne znači da Skupština ta rešenja ne može da koriguje“, rekao je Komlenski.

Ministarka pravde Nela Kuburović je rekla da Vlada neće dostavljati nikakav predlog ustavnih amandmana, jer nije ovlašćena, već je posao članova ovog Odbora da konačni tekst predloga iznesu pred poslanike.

„Ono što je radilo ministarstvo pravde je neka radna verzija koja može Odboru da posluži kao osnova za dalju diskusiju i debatu“, rekla je Kuburović.

Obrazlažući potrebu da se menja Ustav u oblasti pravosuđa, ona je rekla da su neke odredbe nedorečene, da ih treba uskladiti sa evropskim tekovinama, kao i da je Vencijanska komisija naročito prigovorila da je prevelik uticaj parlamenta na pravosuđe, kroz izbor sudija.

Takođe, kako je rekla, ostavljanje da se zakonima utvrde razlozi za razrešenje sudija je krešenje stalnosti sudijske funkcije.

Predstavnici Srpske radikalne stranke ocenili su da predlog treba povući jer, u situaciji u kojoj je danas Srbija, „ne treba dirati“ u Ustav, uz ocenu da je tvrdnja ministarstva pravde da se predviđenim promenama postiže depolitizacija „licemerna“.

Poslanik SRS Verica Radeta je naglasila da se neke izmene u pravosuđu mogu uradi kroz zakone, bez menjanja Ustava, kao što je vraćanje sudova opšte nadležnosti i normalnog istražnog postupka.

„Ma pustite vi kako je radio Haški tribunal, tamo je dva bez duše jedan bez glave, tako sad radi i naše tužilaštvo“, naglasila je Radeta.

Poslanik SRS Aleksandar Šešelj je naveo da se u obrazloženju vladinog predlog kaže da se Srbija pre 18 godina opredelila za evropske integracije.

„Kad se Srbija o tome izjašavala, kad je to pitan narod“, naglasio je Šešelj.

On je nazvao „bizarnim“ da se izmene srpskog pravosuđa određuju „nekakvim pregovaračkim okvirima“ i to narodu koji je odavno državotvoran.

„Vlast se poziva na Venecijansku komisiju, zar je ona važnija od naroda, institucija, Pravnog fakulteta i naše stručne javnosti, to nije normalno“, napomenuo je Šešelj.

Povodom tvrdnje Kuburović da je namera da se pravosuđe depolitizuje, on je zatražio da se sudije oslobode pritiska izvršne vlasti.

Poslanik Demokratske stranke Gordana Čomić je rekla da nema jasne procedure, tako da je najbolje da se kroz konsultacije šefova poslaničkih grupa utvrdi dalje postupanje.

„Ovo je prvi putaposle 1974. da se amandmanima menja Ustav, a nema jasne procedure“, rekla je Čomić, navodeći da je Skupštini data isključiva nadležnost za postupak promene Ustava.

(Novi magazin)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike