Simo Matavulj prvi koji je Beograd upisao u naslov knjige

Pisac s Mediterana, večni "furešt" Simo Matavulj prvi je, početkom prošlog veka, Beograd upisao u naslov knjige.

Beogradske priče zašle su u udžerice i otmene stanove, u živote šegrta, činovnika, gradske gospode, u društvo podeljeno na vrlo siromašne i izuzetno bogate. Autor je tako od regionalnog realiste izrastao u modernog urbanog pripovedača, a našu prestonicu smestio na književnu mapu.

"Srpska književnost, ma koliko pokrila ceo kulturni prostor tog jezika je u svojoj osnovi beogradocentrična. I kad pogledate, vi nemate u stvari nijednog većeg i značajnijeg srpskog pisca koji na ovaj ili onaj način nije izjavio ljubav tom gradu", kaže književnik Mihajlo Pantić.

Činili su to stihovima, romanima, a Milorad Pavić je nastavio i niz Novim beogradskim pričama.

"Ja sam pomišljao da bi se taj postupak mogao nazvati ‘prenapregnuto vreme’, to vreme koje može da podnese velike svodove i velike lukove", govorio je nekada Pavić.

Beograd je na drugoj strani reke dobio Novi Beograd, a književnost posle Beogradskih, Novih beogradskih i Novobeogradske priče.

"Kao neko ko pamti Novi Beograd kao jednu praznu površinu na kojoj, kao pečurke posle kiše niču zgrade, bilo je potpuno prirodno da počnem da pišem o onome o čemu ponešto znam. Dakle, Novi Beograd me odredio i ja mu sad na neki način to vraćam", kaže Pantić.

I kada nije u naslovu, Beograd je važan deo književnosti i života naših velikana. Iz dugog niza pomenimo Svetlanu Velmar Janković, Pekića, Albaharija, Andrića, Gorana Petrovića…

(Radio-televizija Srbije)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike