Šest saveta kako da lakše prebrodimo tropski talas

Visoke temperature mogu negativno uticati na zdravlje. Zato lekari upozoravaju da bi se trebalo kloniti vrućine koliko god je to moguće.

Kako se većina ljudi, ipak, od vrućine ne može sakriti, jer neke svakodnevne obaveze ni jako sunce ne može da zaustavi, u nastavku smo vam pripremili nekoliko saveta kako da što lakše preživite toplotni talas.

Izbegavajte izlaske u najtoplijem delu dana ukoliko je moguće

Lekari upozoravaju da su na velikim vrućinama prvi na udaru krvni sudovi jer se šire, a posledica toga je pad krvnog pritiska, što može biti prečica za infarkt i šlog. Zato, nastojte da ne boravite na suncu u najtoplijem delu dana, između 11 i 17 časova.

Ukoliko, ipak, ne možete da priuštite ostanak kod kuće u to vreme, obavezno sa sobom uvek nosite flašicu vode.

Važno je zaštititi se od sunčanice i UV zračenja tako što ćete pre svakog izlaska naneti kremu sa zaštitnim faktorom, nositi šešir sa širokim obodom ili kačket i naočare za sunce.

Birajte laganu odeću

Sigurno da tokom leta nećete birati toplu već laganu garderobu, ali treba znati da su neki materijali pogodniji od drugih.

Prirodni materijali poput lana i pamuka svetlih boja najbolje reflektuju sunčeve zrake i omogućavaju da koža slobodno diše.

Takođe, važno je da odeća bude udobna, jer uska odeća ometa cirkulaciju. Pokušajte da izbegnete tkanine od teksasa, poliestera i sintetičkih materijala.

Pijte dovoljno tečnosti

Već smo pomenuli da je flašica vode obavezna ukoliko izlazite napolje u natoplijem periodu, ali unos tečnosti važan je tokom celog dana. To se najpre odnosi na negaziranu vodu i napitke koji sadrže minerale. Čaj, ceđeni sokovi, limunada i, naravno, voda su preporuka stručnjaka.

Kada je o vodi reč, savet je da se pije i kada niste žedni, najmanje oko dve litre dnevno.

Trebalo bi izbegavati alkohol, energetska i slatka pića, kao i sve napitke na bazi kofeina. Znamo da je kafa omiljeni napitak većini i da je teško odreći je se, ali kafa je jak diuretik, podstiče izlučivanje tečnosti iz organizma, pa ako preterate sa ispijanjem u vrelim letnjim danima može doći do dehidratacije.

Previše rashlađeni napici ili sa ledom, takođe, nisu dobro rešenje. Stručnjaci navode da čaša ledenog napitka, u prvih 15 do 20 minuta od unošenja može dovesti do efekta hlađenja.

Birajte voće i povrće

Oružje protiv vrelih temperatura može biti i dobar izbor namirnica. Za vreme letnjih vrućina prednost treba dati hrani koja sadrži manje masnoća poput mesa, ribe, povrća i voća.

Dinja, lubenica, paprika, mladi kupus, limun, pomorandže, paradajz, primeri su namirnica koje imaju visoku nutritivnu vrednost, a mogu da nas dobro rashlade, savetuju nutricionisti.

Hroničnim bolesnicima savetuje se umerena ishrana, uz dovoljne količine vitamina i minerala.

Kada je reč o omiljenoj letnjoj poslastici mnogih – sladoledu, treba ga konzumirati u manjim količinama, upozoravaju stručnjaci. Sladoled je hranljiv, ali sadrži dosta aditiva i aroma, kao i veliki broj kalorija.

Rashladite prostorije, ali oprezno

Od štetnih sunčevih zraka treba zaštititi i prostorije u kojima boravite. U svom domu možete spustiti roletne ili navući zavese za vreme toplih sati kako biste zadržali hlad.

Zatvaranjem prozora za vreme najveće vrućine sprečićete ulazak toplog vazduha, dok kada je vazduh svežiji, u jutarnjim i večernjim satima, prozore treba otvoriti.

Boravak u klimatizovanom prostoru jeste dobra opcija, ali treba biti na oprezu. Klima-uređaj bi trebalo podesiti tako da razlika između spoljašne i temperature hlađene prostorije ne bude veća od sedam stepeni. Nagli prelazak iz preterano klimatizovanog stana ili automobila na spoljašnjih 35 ili više stepeni nosi opasnost od toplotnog udara, upozoravaju lekari.

Vozači koji u automobilima nemaju klima uređaj, neophodno je da provetre vozilo nekoliko minuta pre ulaska, naročito ukoliko je stajao na suncu.

Ne ostavljajte decu i ljubimce u automobilu

Kada smo kod vozača, na kraju poseban apel upućen je upravo njima – nikada ne ostavljajte dete ili ljubimca unutar automobila parkiranog na suncu. Deca su osetljiva na ekstremne temperature, pa se mogu pregrejati tri do pet puta brže nego odrasle osobe.

Pored ovih saveta i upozorenja podsetnik je da redovno obilazimo naše bake i deke, starije komšije kojima toplotni talas verovatno najteže pada i pomognemo im koliko je u našoj moći u vidu, na primer, kupovine namirnica i drugih potrebština.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike