Sećate li se onih rođendanskih sendviča sa krastavčićima

Danas se za dečje rođendane zovu animatori, ili se ide u neku igraonicu. Tako je i najlakše, jer kako održati pažnju deci koja su odrasla uz svet video-igrica i Jutjuba?

Ni hrana nije problem – pozoveš ketering, poručiš tortu u obliku Ane i Else, Spajdermena ili Betmena.

A moja generacija i stariji su imali isključivo ketering by mama. U čaše od "cipiripija" stavljali smo grisine, u činijice smoki. Mame su kupovale bageta i pravile prelepe sendviče, koji prkose svim pravilima ishrane.

Torte nisu bile na spratove i nisu imale noseve. Retko su bile u boji. Bilo je važno samo da imaju dovoljno svećica. Bile su to klasične čokoladne torte, ukrašene šlagom, "švarcvald", retko "moskva šnit". Rođaci bi dobili "mačje oči", jer ko će još da se cima da pravi dve torte.

Pitala sam kolege šta su oni jeli na rođendanima, i odgovor je manje-više uvek isti. Neki su pored sendviča jeli žu-žu ili, ređe, picu. Negde su sendviči bili siromašniji ili pak bogatiji za parče kobasice.

A šta smo radili, niko se ne seća. Animatori nam u svakom slučaju nisu bili potrebni. Neke maštovite majke su organizovale tombole u kojima bi glavna nagrada bilo "kinder jaje" ili "toblerone". Nekoliko puta smo igrali asocijacije i pantomime.

Bilo je i nekoliko maskenbala. Ja sam uvek bila Pipi Duga Čarapa. Nikada nisam bila jedina.

U nekom trenutku, zapadni trendovi su stigli i kod nas – slavili smo rođendane u diskotekama i "Mekdonaldsu". Odeš na tuđ rođendan i još dobiješ poklon. Savršeno.

Jednom sam, tako, dobila Lumijera iz "Lepotice i Zveri". Tokom bombardovanja, kada su na televiziji objašnjavali građanima šta da spakuju i ponesu sa sobom u sklonište, uvek su spominjali baterijske lampe. A ja bih ponela mog Lumijera koji bi jedino mogao da mi osvetli nos.

Uvek je bilo iskakanja. Drug moje sestre je vodio celo odeljenje u "Mekdonalds", pa u bioskop da gledaju "Poslednju ekskurziju". Mislim da je "Kozara" tada još postojala. To pamtim jer majka jedne devojčice nije javila nama da će rođendan trajati pet sati, tako da je celoj porodici Vuk skratila život za nekoliko dana.

Postojala je i jedna diskoteka koja je bila popularna. Seli bismo u krug i neki mađioničar bi vadio maramice iz rukava i pokazivao trikove sa kartama. Ja sam uglavnom merkala hranu koja je bila iza njega i koju bismo odmah posle smazali, a zatim đuskali.

Od svega toga je u tinejdžerskom periodu ostalo samo đuskanje, koje se vremenom kod mnogih pretvorilo u poziranje. Nestali su slatki mali sendviči, verovatno nisu dovoljno fotogenični za Instagram.

#sendvicsakrastavcicem

(Radio-televizija Srbije)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike