Samovanje na Pešteri

Za
baku Stanu, koja živi
u samoći
lepa reč vredi čitavo bogatstvo. Muž
joj je umro pre tri godine, a porod nije
imala. Molitve su njena jedina uteha, a
pletenje čarapa
joj je omiljena zabava kojom prekraćuje
vreme.

"Nešto
ne mogu bez igala, toliko to volim što
sednem, kad ne mogu nesto da učinim
ja pup sedni i pleti. Poklanjam bratu,
sestriću
i sestri i bilo kome saplešću
ko god hoće",
kaže Stanica
Milosavljević,
selo Dobrinja podno Pesteri.

Prva
prodavnica udaljena je od Stanine kuće
više
od sedam kilometara, pa po namirnice
može
samo kada je kolima preveze brat ili
sestrić.
Geronto domaćice
obiđu
je jednom sedmično.
Ovoga puta ih je, kaže
baka , sprečio
sneg.

„Evo
jutros pao snijeg ja sam došao
da joj rasčistim
ispred vrata
da do drva može
da stigne, da podloži vatru",
priča Vujo
Popović, Stanin brat.

"Svako
jutro kad pođem
na posao radim u državnim
organima pofledam da li joj pusi dimnjak
ili ne i kad se vratim pogledam to mi
je znak da je ona ziva", Gojko Mirić,
Stanin
sestrić.

Selo
Dobrinja udaljeno
je sedmom kilometra
od Tutina. Ima
22, uglavnom,
staračka domaćinstva.
U selu imaju i školu,
a u njoj samo četiri
đaka.

"Žena
iz Albanije petoro dece sa njom imam. Ova
najstarija ide u drugi razred, a on treba
u predškolsko",
priča
Siniša
Mijović,
selo Dobrinja.

Loši
putevi i težak život
u ovim krajevima tera mlade ljude da bolji
život
potraže
daleko od svojih ognjišta.
Stare osobe poput bake Stane primorane
su da se izbore sa životom
u surovoj prirodi. Ipak, baka Stana za
sve ima osmeh i razumevanje.

(Radio-televizija Srbije)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike