Samit u Sofiji podstrek proširenju, ali uz još dosta izazova

Predstojeći Samit EU i Zapanog Balkana u Sofiji biće podstrek povezivanju i proširenju Zapadnog Balkana, ali pred potencijalnim članicama i EU stoji još puno prepreka, ocenili su danas učesnici konferencije „Samit EU – Zapadni Balkan: Gde je tu proširenje?“.

Ambasador Bugarske u Srbiji Radko Vlajkov izjavio je da je, zahvaljujući bugarskom predsedavanju EU, pitanje proširenja vraćeno među evropske prioritete.

Vlajkov je rekao na konferenciji da nije bilo lako okupiti sve lidere Zapadnog Balkana za jednim stolom, ali da se dijalogom uvek može postići rešenje prihvatljivo za sve.

On je naveo da je tekst „sofijske deklaracije“ rezultat zajedničkog angažovanja svih 28 članica EU i zemalja Zapadnog Balkana i rezultat kmpromisa.

Prema njegovim rečima, pored proširenja, i pitanje povezivanja zemalja Zapadnog Balkana i EU biće jedna od bitnih stavki na predstojećem samitu.

Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak rekao je da proces proširenja teče, ali da na njega mogu da utiču predstojeći izbori u EU, navodeći da se izbori u EU ne dobijaju pričom o proširenju Unije.

Međak je kazao da naredna Evropska komisija, posle izbora u EU, mora jasno da kaže da li je proširenje moguće.

On je rekao da u nacrtu sledećeg evrpskog budžeta nema linije za proširenje, ali da je otvorena mogućnost da se obezbedi potreban novac ako do proširenja dođe u tom periodu. Dodao je da bi EU, prema sadašnjem nacrtu budžeta, za te potrebe ipak izdvojila manje novca nego što je to bio slučaj u prethodnim talasima proširenja.

Koordinator za praktične politike Beogradske otvorene škole Vladimir Pavlović rekao je da proces proširenja oslikava vrlo proaktivnu politiku Evropske komisije i prilično rezervisan stav ključnih političara o pitanju proširenja.

Pavlović je rekao da se u EU trenutno vide „dve agende“ – Evropske komisije i Evropskog saveta u kojem neki od lidera 28 zemalja članica insistiraju na reformi Unije.

„To je nesiguran proces koji će biti deo šireg paketa reformi EU“, dodao je Pavlović.

Prema njegovim rečima, neslaganje unutar EU utiče i na politiku proširenja, što se vidi u nacrtu predstojećeg evropskog budžeta.

Pavlović je naveo da će se na predstojećem Samitu u Sofiji više govoriti o povezivanje Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana i zemalja regiona među sobom nego o proširenju.

Pogramski menadžer Evropskog fonda za Balkan Igor Bandović ocenio je da zemlje Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju, idu na Samit u Sofiji bez mnogo rezultata.

Bandović je kazao da će Samit proteći u senci više bilateralnih problema u regionu, među kojima su pitanje Srbije i Kosova i spor Grčke i Turske. ;

On je naveo da bi bilo dobro da zemlje regiona u Sofiji mogu da kažu da su postigle neka kompromisna rešenja i dodao da je atmosfera po pitanju proširenja u EU vezana i za atmosferu koja vlada kod nas.

Kao jedan od faktora koji ne doprinose da se atmosfera u EU o pitanju proširenja promeni, izdvojio je i odnose zemalja u regionu koji nisu na zadovoljavajućem nivou.

Govoreći o političkoj poruci, Bandović je kazao da je to samo potvrda obećanja iz Soluna 2003, ništa više.

Kako je naveo, podrška evropskim integracijama u regionu slabi, i prema istraživanjima javnog mnjenja iznosi manje od 50 odsto.

Novinarka dnevnog lista Danas Marija Stojanović rekla je da predstojeći Samit u Sofiji ima pre svega simbolički značaj, zato što će ceo Balkan sesti za jedan sto, ali da ne očekuje velike i konkretne rezultate. ;

Stojanović je ocenila da Balkan nije „odlikaš“ po pitanju evropskih integracija, ali da njegov put u Uniju traje predugo, kao i da razume evroskepticizam koji raste u celom regionu.

Prema njenim rečima, EU neće uvoziti nove bilateralne sporove koji su „rak rana“ regiona, ali je i na Briselu odgovornost da ubrza proces pomirenja.

Stojanović je navela da javnost ima utisak da se ništa ne dešava, a da je politika povezivanja politika malih koraka.

(Novi magazin)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike