Ruski protivudar japanskoj ekonomiji

Predsednički dekret je reakcija na pokušaj kompanija iz neprijateljski raspoloženih zemalja da se povuku iz projekta i tako ga tehnološki ugroze, te jedna vrsta protivudara na države koje su uvele ekonomske sankcije protiv Moskve, naročito na Japan.

Rusija će oformiti novu kompaniju koja će preuzeti rukovođenje velikim projektom za eksploataciju nafte i prirodnog gasa "Sahalin-2" objavili su ruski, a prenose mediji u istočnoj Aziji. 

Predsedničkim dekretom objavljenim u četvrtak 30. juna nalaže se da se privatno mešovito preduzeće "Sahalin enerdži", registrovano u prvoj polovini devedesetih na Bermudskim ostrvima, rasformira i stvori nova kompanija pod kontrolom države u čije vlasništvo će proporcijalno ući i udeli dosadašnjih kompanija deoničara.

Kao razlog za taj potez, koji zapadni mediji ocenjuju kao nacionalizaciju i krađu strane imovine, navode se bezbednosni razlozi, odnosno, pretnja po rusku ekonomiju i nacionalne interese, te potreba da se zaštiti životna sredina.

Snaga države

U projektu "Sahalin-2" do sada je većinski vlasnik bio domaći "Gazprom" sa 50 odsto plus jednom deonicom, britansko holandska-korporacija "Šel" držala je 27 i po procenata minus jednu deonicu, a japanski konglomerati "Micui" i "Micubiši" 12,5 odnosno, deset odsto. 

Mediji u dalekoistočnoj carevini danas izražavaju zabrinutost da će učešće japanskih kompanija u projektu, moguće, biti osetno umanjeno, kao i da postoji realna mogućnost da će morati da se u potpunosti povuku zbog novih, nepovoljnih odredbi koje će uskoro preciznije formulisati ruska vlada.

Ukaz predsednika Putina, pišu ruski mediji, diktira da će dosadašnji deoničari imati mesec dana da odgovore na pitanje vlade u Moskvi da li su saglasni sa prenosom vlasništva na novoformiranu kompaniju i da li prihvataju nove uslove rada, koji podrazumevaju poslovanje isključivo po ruskim zakonima i rešavanje sporova pred Arbitražnim sudom u Moskvi.

Ukoliko dosadašnji deoničari ne pristanu na te nove uslove, njihove deonice bi bile date na prodaju, ali im tako stečeni novac ne bi bio u celini predat, već bi ruske državne institucije najpre izvršile procenu da li je dotična kompanija učesnik projekta prouzrokovala neki vid štete, i ako jeste, zadržale deo sredstava. 

To praktično znači da strani deoničari mogu da ostanu u projektu i kroz novu kompaniju zadrže svoj vlasnički udeo, ali da u slučaju da odluče da se povuku iz političkih razloga kako to namerava "Šel", ne mogu da slobodno prodaju svoje deonice na međunarodnom tržištu, već moraju da traže dozvolu ruske vlade, koja ih može prisiliti da se istih odreknu po ceni mnogo nižoj od tržišne.

Ruska vlada bi svoju odluku da umanji iznos mogla da opravda štetom po prirodnu sredinu, ekonomiju ili bezbednost države koju je dotična strana kompanija (navodno) napravila. 

Japanske muke u vezi Sahalina

Rukovodstvo "Šela" je brzo po otpočinjanju ruskih operacija u Ukrajini objavilo da se povlači sa Sahalina, te je odmah otpočelo pregovore sa drugim stranim kompanijama o prodaji svog udela. Dekret ruskog predsednika mogao bi da te pregovore znatno oteža.

S druge strane, uprkos neprekidnom pooštravanju sankcija japanske vlade protiv Rusije u raznim drugim oblastima trgovine i u finansijskom sektoru, japanske kompanije angažovane u projektu "Sahalin-2" su se do sada uzdržavale od takvog radikalnog poteza.

Naime, japanske korporacije ne samo što su poslednjih četvrt veka ulile milijarde dolara u razvoj podvodnih polja gasa i instalacija za njegovo skladištenje, hlađenje i prenos na Sahalinu, već je za njih važna i činjenica da se to rusko ostrvo nalazi na samo 45 kilometara od najsevernije japanske teritorije, ostrva Hokaido, te je stoga, kada su u pitanju troškovi transporta i brzina snabdevanja, idealna lokacija.  

U sklopu projekta "Sahalin-2" godišnje se proizvede oko deset miliona tona tečnog prirodnog gasa, od čega se oko 60 posto izveze u Japan.

Zapravo, praktično sav gas koji Japan uvozi iz Rusije se crpi iz nalazišta razvijenih pod okriljem tog projekta. 

Međutim, predsedavajući ruske Dume, Vjačeslav Volodin krajem maja je pozvao državu da zbog neprijateljske politike oštrih sankcija koje Zemlja izlazećeg sunca provodi prema Moskvi, udeo japanskih kompanija u projektu "Sahalin 2" bude prebačen na domaćeg giganta "Gazprom" ili kompanije prijateljskih država, što se prvenstveno odnosi na Kinu i Indiju, i zbog njihovih boljih političkih odnosa sa Rusijom i zbog njihove finansijske moći i velikih potreba za energentima. 

Upravo to je jedan od razloga za brigu u Tokiju. Jer, ne samo što bi gubljenjem udela u projektu "Sahalin-2" bilo otežano snabdevanje Japana i prouzrokovan dodatni trošak japanskim kompanijama i vladi za kupovinu gasa iz drugih izvora, već bi se time i otvorio put kineskim kompanijama da uđu na Sahalin, što bi bio bitan geopolitički poraz za Zemlju izlazećeg sunca u borbi sa Pekingom za resurse istočne Azije.

I zaista, po izveštavanju japanskog časopisa za ekonomska i politička pitanja "Azija NIKKEI", britansko-holandski konglomerat "Šel" već nekoliko meseci pregovara upravo sa kineskim ekonomskim subjektima o prodaji svog udela u projektu.  

SAD i njeni vojnopolitički saveznici u Severnoj Americi, Evropi i Aziji (ukupno 37 država) sprovode ekonomske sankcije usmerene na ekonomsko slabljenje i izolaciju Rusije zbog njene intervencije u Ukrajini.

Te sankcije, međutim, prouzrokovale su veliki rast cena nafte i gasa, tako da se državni budžet najveće države planete brže puni uprkos smanjenju izvoza tih energenata.

Japan iz Rusije dobavlja oko devet procenata gasa i četiri procenata nafte koju troši, što mada nije nebitan udeo, ne predstavlja veliku zavisnost i da su uslovi poslovanja u svetu normalni bilo bi nadoknadivo. 

Međutim, u sadašnjim uslovima velikog poskupljenja i opšte jagme u svetu za energentima, Japan bi, procenjuje se, za kupovinu istih količina gasa koje dobija iz Rusije na osnovu dugoročnih ugovora morao da izdvoji više od 15 milijardi dolara, jer bi isti morao da kupuje na berzi. 

Za dalekoistočnu carevinu nepovoljno je i to što njena valuta značajno slabi već nekoliko meseci, te se nalazi na najnižem nivou u odnosu na američki dolar u poslednja četvrt veka, što poskupljuje trškove uvoza.

Takođe, u Japanu je u toku talas vrućina, koji je doneo najtoplije junske dane od kada je počelo merenje temperatura u toj dalekoistočnoj državi, zbog čega je prenosna mreža prenapregnuta i prete štednja struje i isključenja.

Ruski gas učestvuje sa deset procenata u energetskom miksu "Elektrodistibucije Tokio" i čak 50 procenata "Elektrodistribucije Hirošima", pa je u tom smislu eventualni prekid dotoka ruskog gasa u ovom trenutku naročito problematičan.

Zato ne bi bilo iznenađenje da se dva japanska giganta odluče da nastave poslovanje na Sahalinu i pod novim, težim uslovima.

I ruska strana bi, ako ne nađe adekvatnu zamenu za dosadašnje učesnike projekta, mogla da pretrpi osetnu štetu zbog neposedovanja adekvatne tehnologije za eksploataciju energenata na velikim dubinama i u surovim zimskim uslovima i nemogućnosti da dođe do rezervnih delova – u projektu "Sahalin-2" to tehničko umeće i iskustvo je uglavnom bilo u rukama stranih kompanija.

Odgovor na masu japanskih sankcija?

Političari u Japanu vide rusku intervenciju u Ukrajini kao opasni scenario koji bi Narodna Republika Kina mogla da ponovi na Tajvanu i u odnosu na sićušni arhipelag Senkaku, koji se nalazi pod kontrolom Tokija ali na koji Peking polaže pravo.

I sam premijer Fumio Kišida u više navrata je rekao da bi istočna Azija sutra mogla da postane ono što je danas Ukrajina. 

U toj zabrinutosti i strahu od vojnog jačanja Kine, kao i u želji da produbi vojno-političko savezništvo sa SAD, mogu se tražiti razlozi za politiku agresivnog kažnjavanja Rusije sankcijama koje sprovodi vlada u Tokiju – ona je jedna vrsta upozorenja Pekingu, odnosno, demonstracije spremnosti Japana da čvrsto stane uz Vašington i zarad bezbednosti i očuvanja postojećeg poretka žrtvuje svoje ekonomske interese. 

Pored zamrzavanja imovine i transfera novca u i iz vodećih ruskih banaka, mera zabrane ulaska u zemlju političkog i vojnog vrha Rusije, Japan je zabranio investicije i izvoz poluprovodnika, vozila i građevinskih mašina u najveću zemlju sveta, te uvoz uglja, drveta, zlata, vodke, i drugih proizvoda iz nje.      

Tako se stvorio paradoks da, dok japanska država s jedne strane iz dana u dan iz političkih razloga pooštrava sankcije u drugim oblastima ekonomije i time i sebi nanosi štetu, njene kompanije u sektoru proizvodnje i distribucije gasa grčevito nastoje da se održe na Sahalinu.   

Sada, međutim, zbog promene koju je Moskva objavila, Japan bi mogao da izgubi svoje krupne investicije u projektu "Sahalin 2", što bi za njega bio ne samo bitan ekonomski, već i geopolitički gubitak.

Naime, razumno je pretpostaviti da će, ako se "Micui" i "Micubiši" ne povinuju novim uslovima koje je odredila ruska vlada, Moskva "Gazpromu" potražiti partnere najpre među kineskim a onda i indijskim kompanijama, jer se u ruskoj prestonici Japan zbog svojih sankcija sada doživljava kao "neprijateljska zemlja".  
Ipak, eventualna promena u vlasničkoj strukturi, pa i potiskivanje japanskih kompanija iz projekta "Sahalin-2", ne moraju obavezno da znače i da bi isporuke ruskog gasa Japanu odmah ili potpuno prestale.

Postojanje te teoretske mogućnosti, međutim, nije dovoljna uteha za japanske kompanije iz oblasti elektrodistribucije, koje na ukaz ruskog predsednika reaguju izjavama da će u svakom slučaju pokušati da umanje zavisnost od prirodnog gasa poreklom iz Rusije. 

Predsednički dekret u vezi "Sahalina 2", ocenjuju ruski analitičari, mogao da posluži kao model za odnos prema drugim stranim kompanijama iz neprijateljski raspoloženih zemalja koje su poput "Šela" izabrale da se povuku iz projekata u Rusiji iz političkih motiva.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike