Rusija, Evropa i bankrot – koja je cena ostvarivanja političkih ciljeva

Procene su da Rusija dnevno prihoduje oko 1,4 milijarde dolara po osnovu izvoza nafte i gasa – i to neće stati. Rusiji taj izvoz treba, a svetu trebaju ruske sirovine.

Od petrol-dolara, međutim, niko nema koristi, jer je zbog sankcija jako smanjen uvoz u Rusiju.

Srpski izvoz u Rusku Federaciju je između šest i sedam odsto našeg ukupnog izvoza. Toliki je, otprilike, i obim ruskih investicija u Srbiju.

Dr Saša Ranđelović sa Ekonomskog fakulteta objašnjava da taj kanal nije zanemarljiv, te da će se on osetiti, ali da je mnogo značajnije, kako kaže, šta će se dogoditi sa evropskim privredama u kontekstu najnovijih dešavanja.

"Shodno tome, doći će do usporavanja evropskih privreda, a u nekom scenariju i do recesije. To će se izvesno znatno osetiti", ukazuje Ranđelović.

Inflacija i prognoze

Prognoza da će sredinom godine doći do zaravnjenja inflacije da bi se do kraja godine smanjila, sada je pala u vodu i svi su saglasni da će se kretati oko sedam odsto.

"Šta je dalje neki dijapazon reagovanja monetarnih vlasti centralnih banaka, pa da povlače polako novac iz opticaja čineći novac skupljim. Videćemo i veće kamatne stope. Ne očekujem ni u Evropi, ni Srbiji ogroman rast", kaže Slavko Carić, predsednik izvršnog odbora "Erste" banke.

Ruski kreditni rejting snižen

Bez obzira na oznaku koju koriste kreditne agencije, ruski kreditni rejting je snižen i ona je sada u društvu Konga, Etiopije i drugih visoko rizičnih zemalja.

Rusija odaje utisak da joj do toga nije stalo, ali će to svakako uticati na ponašanje investitora na globalnom nivou.

"Ako usmerimo pažnju na našu zemlju, ne očekujem po određenim vrstama tokova kapitala, prvenstveno mislim na strane direktne investicije, jer one nisu tako plašljive prema ovakvim rizicima. Planirana ulaganja će se u tom smislu i ostvariti, realizovati sa dinamikom za ovu i neke naredne godine", kaže prof. dr Zoran Grubišić iz Beogradske bankarske akademije.

Smatra i da će cena duga skočiti.

Šteta će tek da se računa uključujući i ukoliko dođe do nove podele svetske ekonomije. Izgradnja novih nabavnih i proizvodnih lanaca biće bolan i skup proces, a najveću cenu platiće najsiromašnije zemlje.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike