Rat u Ukrajini pogurao rast cena žitarica od Čikaga preko Pariza do Srbije

Mesecima unazad žitarice u svetu poskupljuju. Cene na berzama prelivaju se i na Srbiju.

Miloš Janjić navodi za RTS da je  rast cena u našoj zemlji nešto manji nego na berzama u Čikagu i Parizu, ali da se sve ono što se dešava na svetskim berzama dešava i preliva i kod nas.

"Cena pšenice kod nas na produktnoj berzi je 40 dinara bez PDV-a, što je istorijski maksimum, kukuruz je 34 dinara bez poreza, soja se sada nešto primirila, bila je 84, sad je između 82 i 82,7", kaže Janjić.

Na pitanje koliki prinosi mogu da se očekuju, odgovara da beležimo manje količine padavina, te da se za pšenicu očekuje nešto manji rod kao i za soju, ali da će kukuruza biti više nego koliko iznose prelazne zalihe.

"Manjak padavina beležimo i kod nas i u Zapadnoj Evropi i u Americi, i to je ono što podgreva tržište. Sa druge strane, mi možemo da vidimo, ako gledamo analitiku i statistiku, da se procenjuje da će kukuruza biti više nego prelazne zalihe koje se procenjuju na 305 miliona tona za svet odnosno 290 miliona tona u odnosu na prethodnu godinu. Za pšenicu se očekuje nešto manji rod kao i za soju, ali u svakim slučaju postoje prelazne zalihe", objašnjava Janjić.

Ali tu je problem, dodaje on, raspoređenost tih krajnjih zaliha u svetu.

"U Kini se nalazi oko 50 odsto zaliha pšenice, a oko 70 odsto zaliha kukuruza. Ali generalno što se tiče i sveta i nas, ima dovoljno", ističe Janjić.

"Očekuje se trend visokih cena svih žitarica i uljarica na svetskom tržištu" 

Na pitanje da li se već trguje novim rodom odgovara:

"Novim rodom pšenice se trgovalo po 37,5 dinara bez PDV-a, to je izuzetno visoka cena za ovo doba godine i to su već neki nagoveštaji – niti prodavci, niti trgovci, niti izvoznici ne očekuju da će biti niža cena odnosno očekuje se dalje taj trend visokih cena generalno svih žitarica i uljarica na svetskom tržištu", objašnjava Janjić.

Izuzetno je teško, kaže on, predvideti koliko će pšenica, ali i ostale žitarice, koštati narednih meseci.

"Geopolitika u ovom trenutku komplikuje stvari. Sve ove neke fundementalne stvari koje utiču dodatno se podgrevaju politikom. Tako da zavisi koliko će sve ovo trajati i kakav će biti uticaj. Imamo vest da luke i dalje ne funnkcionišu, oni imaju velike količine zarobljene robe. Treba da stigne i nov rod", ocenjuje Janjić.

Na pitanje mogu li zemlje uvoznice da pronađu alternativne izvore snabdevanja žitaricama i koliko je to teško, odgovara da su one bile tradicionalno okrenute ka ovim tržištima, ali da je sada logistika problem, više miliona tona žitarica ne može da se izveze zbog infrastrukturnih problema i blokiranih luka.

Problem nastoji da se reši transportom preko kopna.

"Sad Ukrajina gleda kako da izveze robu kopnenim putem, mnogo su manje količine u pitanju, teže je. Jednostavno veliki kupci kao što su – Bliski istok, Sever Afrike koji su kupovali mora da se preorjentišu za sada uspevaju da se snađu, ali sve to dodatno podgreva na nekim drugim tržištima cene i sve ostalo", navodi Janjić.

Na pitanje da li se njima javljaju neki novi kupci, odgovara da se javljaju iz regiona, ali i da se pojavljuju novi iz zemalja koje nisu bile tradicionalni kupci Srbije.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike