Rat u Ukrajini, gde su završili iščezli „suhoji“

Potraga za borbenim avionima koje bi Ukrajinci mogli da koriste u ratu protiv Rusije dovela je planere NATO-a do napuštene stajanke aerodroma u Skoplju i baze Bezmer, gde su se nalazili napušteni i remontovani borbeni avioni "suhoj" Su-25.

Makedonski "suhoji" su 18 godina trunuli na betonskoj stajanci aerodroma Petrovec, sve dok prošlog avgusta nije objavljeno da su vraćeni Ukrajini, od koje su, u jeku albanske pobune 2001. godine, kupljeni.

Makedonsko ministarstvo odbrane nikada nije demantovalo, ali ni potvrdilo ovu informaciju, ali su četiri "suhoja" jednostavno iščezla sa stajanke, što je protumačeno kao jasan dokaz da su vraćeni Ukrajini kako bi bili korišteni kao izvor rezervnih delova za avioni koji se koriste u akcijama protiv Rusa.

Četiri makedonska "suhoja" samo su deo eskadrile od 18 ovih letelica, koje su poslednjih meseci isporučeni Ukrajini. "Blumberg" tvrdi da je vlastima u Kijevu dopremljeno ukupno 18 aviona, pa su sve oči odmah uprte u Sofiju, koja u naoružanju ima 14 jurišnika ovog tipa.

Gde su bugarski "suhoji"

"Nemam takvu informaciju. Žao mije, ali prvi put to čujem", rekao je bugarski ministar spoljnih poslova Nikolaj Milkov.

Bivši komandant ratnog vazduhoplovstva te države, general Konstantin Popov je, gotovo istovremeno, objasnio da su "svi avioni Su-25 na raspolaganju i nalaze se u bazi Bezmer".

Popov, međutim, nije isključio mogućnost da su Ukrajincima predati bugarski "suhoji" koji su prodati privatnim kompanijama prilikom reorganizacije oružanih snaga 2004. godine, do kada su Bugari imali 23 letelice Su-25.

Broj aviona tog tipa je, kasnije, smanjen na 14, od kojih je osam, posle silnih peripetija zbog međunarodnih sankcija i finansijskih problema, modernizovano u Belorusiji.

Na taj način, životni vek bugarskih letelica produžen je za još 800 sati leta, a na avione je ugrađena napredna navigaciona i komunikaciona oprema, "heds ap" displej, te uređaji koji omogućavaju upotrebu novog naoružanja. Modernizovani su avioni serijskih brojeva "240", "246", "249", "252", "253" i "254", kao i dvosedi "002" i "095".

Od oktobra prošle godine, bugarski "suhoji" su prizemljeni zbog udesa jednog od ovih aviona.

Najnovije u seriji spekupacija o nabavci borbenih aviona sovjetske proizvodnje za potrebe ukrajinskih oružanih snaga pokrenut je pošto su brojni mediji, poslednjih meseci, objavili da je Ukrajincima isporučeno još 14 "suhoja".

Makedonski "suhoji" – sad ih vidiš, sad ih ne vidiš

Sajt Balkan insajt je objavio satelitske fotografije aerodroma u Skoplju, sa čije su stajanke iščezla četiri "suhoja", gotovo u isto vreme kada je Severna Makedonija ukrajinskoj vojsci poklonila 31 tenk T-72, koji su, poput aviona i helikoptera, kupljeni od Ukrajinaca tokom konflikta 2001. godine.

Za razliku od "suhoja", makedonsko ministarstvo odbrane potvrdilo je da su tenkovi poslati u Ukrajinu.

Bugarska, pak, vojnu pomoć Ukrajini drži pod velom tajne, mahom zbog činjenice da je takvu akciju tamošnji parlament, psole burne rasprave, odobrio tek krajem prošle godine.

Zapadni izvori navode da je u Ukrajinu, od leta prošle godine, stiglo ukupno 18 "suhoj", te 40 različitih helikoptera.

Paralelno sa spekulacijama o isporuci aviona Ukrajini, bugarski parlament je odobrio kupovinu ukupno 16 aviona F-16, kojima će biti zamenjeno 16 aviona Mig-29.

Od tog broja "migova", svega šest je operativno, tvrde bugarski piloti, ali je su se predsednici Poljske i Bugarske, Andžej Duda i Rumen Radev dogovorili o formiranju radne grupe koja će definisati uslove modernizacije "migova 29". Tokom jeseni, ruske kompanije su Bugarima isporučile kontingent rezervnih delova.

Bugarski "migovi" su, poput "suhoja", u nekoliko navrata bili predmet pregovora čelnika Bugarske i NATO, pri čemu su lideri Alijanse ponudili Sofiji da avioni drugih država članica patroliraju bugarskim vazdušnim prostorom, dok ne Amerikanci ne isporuče prve letelice F-16.

Trenutno, u Bugarskoj se nalazi šest španskih "jurofajtera". Pre njih patrole nad Bugarskom vodili su holandski i američki avioni F-35.

Potraga za avionima

Sagu o jurnjavi za polovnim "migovima" pokrenuo je pre desetak dana šef EU za spoljnu politiku Žozep Borelj, obznanjujući plan Brisela da Ukrajini obezbedi borbene avione iz arsenala članica Unije, koje su nekada bile deo Varšavskog pakta.

Sve oči su, istog trena, uprte u Rumuniju, Bugarsku, Slovačku i Poljsku, koje nešto više od tri decenije od raspada ovog vojno-političkog saveza i dalje u naoružanju imaju neke od verzija aviona "mig-29" i jurišnih "su-25".

Suštinu ove ideje predstavlja pretpostavka da, s obzirom na razvoj rata u Ukrajini, vlastima u Kijevu valja dostaviti avione kojima bi tamošnji piloti mogli upravljati bez dodatne obuke i, samim tim, odmah uleteti u borbu.

Evropski zvaničnici su računali na deset slovačkih, 23 poljska i 16 bugarskih aviona "mig-29", iako su sve te države u procesu zamene tih letelica novijim, zapadnim modelima.

Iako je Boreljov plan o brzoj isporuci "migova" Ukrajini propao, američki državni sekretar Entoni Blinken nije odustao od ove ideje, nudeći avione F-16 u zamenu za "avione na kojima bi Ukrajinci mogli da lete".

Pominjane su i Rumunija i Mađarska, koje su u prošlosti, u naoružanju imale ove avione, pa su se razbuktavanjem sukoba u Ukrajini, pojavile spekulacije da bi u skladištima, mogle imati još po neki od ovih aviona.

Mađarska je preostalih 19 "migova-29" još pre par godina za deset miliona dolara, bezuspešno pokušala da rasproda u kompletu sa još 20 rezervnih motora, oko 300 rezervnih delova i municijom. Avioni, koji su poslednji put leteli 2010. godine, su opisani kao rashodovani i nepodesni za letenje.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike