Radna eksploatacija drugi vodeći oblik eksploatacije u EU

Petja Nestorova, je ukazala i da je trend regrutovanja žrtava putem društvenih mreža i interneta u porastu.

"Potrebno je hitno uhvatiti se u koštac sa rastućom pretnjom trgovine radnom snagom, a Savet Evrope trenutno priprema novu preporuku za svojih 46 država članica koja sadrži sveobuhvatan paket mera za sprečavanje i borbu protiv trgovine ljudima", istakla je Nestorova..

Među ovim merama je, dodaje ona i proširenje obima zaštite rada na sve sektore privrede, uključujući neformalnu ekonomiju i neprijavljenje radnike. Preduzeća takođe imaju važnu ulogu u identifikovanju i suprotstavljanju rizicima trgovine ljudima kroz svoje poslovanje i lance snabdevanja.

Dajen Šmit, koordinatorka Evropske unije za borbu protiv trgovine ljudima, naglasila je da je radna eksploatacija trajno drugi vodeći oblik eksploatacije u Evropskoj uniji i da je skoro 30 odsto registrovanih žrtava trgovano u svrhu radne eksploatacije.

"Na nivou EU, cilj nam je da se bavimo radnom eksploatacijom kroz sveobuhvatni pristup, koji uključuje prevenciju, istragu i krivično gonjenje trgovaca ljudima, štiteći žrtve u svakom trenutku. Evropska komisija je predstavila predlog zabrane proizvoda koji se proizvode prinudnim radom na tržištu EU. Ovaj predlog uključuje robu proizvedenu prisilnim radom žrtava trgovine ljudima i obuhvata i domaće i uvozne proizvode iz EU", objasnila je. ", objasnila je Šmitova.

Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Republike Srbije navela je da Savet Evrope dosledno prati i razmatra skoro sve društvene procese iz perspektive poštovanja ljudskih prava, čemu je Srbija takođe privržena.

"Pretvaranje ljudskih bića u robu, u predmete, trgovina njima kao da ropstvo nikada nije ukinuto, pred sve nas stavlja ogroman zadatak da se tim ljudima pomogne, a krivci za njihove nesreće kazne", rekla je Čomićeva.

Na konferenciji su sagledani trendovi i izazovi u trgovini ljudima u svrhu radne eksploatacije i identifikovane pozitivne inicijative za jačanje prevencije iz perspektive usmerene na žrtvu. Uloga aktera na tržištu rada i privatnog sektora, kao i pitanja prevazilaženja problema pristupa žrtava pravosuđu i efikasnim pravnim lekovima, takođe su bil teme o kojima se razgovaralo. 

Iako je broj identifikovanih slučajeva u Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Srbiji mali, u praksi je obim trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije mnogo širi i mnogi slučajevi ostaju neprijavljeni.

U Bosni i Hercegovini identifikovano je samo osam potencijalnih žrtava u periodu 2017-2021. U Severnoj Makedoniji su u periodu od 2017. do 2020. identifikovane samo 3 žrtve, a 2021. godine otkriveno je još 39 sa Tajvana.

U petogodišnjem periodu, broj identifikovanih žrtava bio je najveći u Srbiji, ukupno 41, od kojih su većina državljani Srbije, uprkos sve većem prisustvu radnika migranata u zemlji.

Na konferenciji su predstavljene nove studije o trgovini ljudima u sve tri zemlje. Studije ispituju faktore rizika koji doprinose trgovini ljudima u svrhu radne eksploatacije, a koji uključuju nezaposlenost, etničku diskriminaciju, značajnu neformalnu ekonomiju i masovni dolazak migranata i izbeglica.  

Predlozi za akciju sadržani u studijama treba da usmere nacionalne vlasti u usvajanju novih strategija prevencije.

Više od 100 učesnika i učesnica iz Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Srbije i drugih zemalja i međunarodnih organizacija, okupilo se na dvodnevnoj konferenciji "Borba protiv trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije u Evropi: standardi, realnost i nove strategije delovanja", kako bi razmotrili strategije za borbu protiv trgovine ljudima u svrhu eksploatacije, zločina koji pogađa sve veći broj žena, muškaraca i dece, kako transnacionalno, tako i interno u okviru pojedinačnih zemalja. 

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike