Protest osoba sa invaliditetom, traže bolji položaj u društvu

Predstavnici udruženja predali su resornom ministarstvu listu zahteva u kojima, između ostalog, traže prijem kod ministra Zorana Đorđevića, da se poveća iznos za tuđu negu i pomoć, uklone arhitektonske barijere ispred svih objekata i omoguči adekvatan prevoz osobama sa invaliditetom.

"Pre dve godine je potpisan sporazum sa GSP-om, ali mi još uvek nemamo hidraulične niskopodne platforme u autobusima. Danas bi mnogo više osoba sa invaliditetom bilo ovde, da su mogli da dođu", rekao je za Tanjug predsednik udruženja "Feniks" Branko Jokić.

Članovi Udruženja “Feniks“ zahtevaju da osobe sa invaliditetom budu oslobođene plaćanja PDV-a, kao i da imaju pravo na besplatan taksi prevoz ili drugu vrstu prevoza koji je prilagođen osobama sa invaliditetom.

Traže i da se izmeni i pravilnik o uslovima za dobijanje invalidskih pomagala, odnosno da rok zamene pomagala bude na svake tri godine.

Udruženje zahteva i da najbliži članovi porodice osobe sa invaliditetom koji nisu zaposleni, a brinu o osobama sa invaliditetom, dobiju status ličnog asistenta i mesečna primanja na nivou prosečne plate, kao i da zdrava deca, čiji su roditelji osobe sa invaliditetom, budu oslobođena plačćanja vrtića, školarine, ekskurzija…

Na spisku zahteva su i izmena i dopuna Zakona o sproćavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, izmena zakona o zdravstvenoj zaštiti, osnivanje Saveta za pitanja osoba sa invaliditetom pri Vladi Srbije, kao i izbor predstavnika osoba sa invaliditetom u Republički parlament, gradske i opštinske skupštine i sekretarijate za socijalnu zaštitu.

Jokić je ocenio da je poslednjih godina učinjen određeni pomak u poboljšanju položaja osoba sa invaliditetom, ali da to nije dovoljno.

"Mnogi objekti imaju prilaz za osobe sa invaliditetom, poput stanica MUP-a, ali postoji problem sa drugim ustanovama i sa stambenim zgradama. U Beogradu je to denekle rešeno, ali nije u drugim gradovima u Srbiji. Takođe, postoji problem sa stazama za slepe", naveo je Jokić uz napomenu da je najveći problem u tome što se ne poštuje zakon.

Podsetio je da je za danas bila najavljena četvrta parada osoba sa invaliditetom koja nije održana jer je, kako kaže, izostala podrška Grada Beograda i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Zorica Marković, majka 15-ogodišnje Milice koja boluje od cerebralne paralize, kaže da su roditelji dece sa invaliditetom uglavnom prepušteni sami sebi, iako bi, smatra ona, trebalo da imaju jednaka prava kao hranitelji koji brinu o takvoj deci.

"Hranitelji imaju pravo na tuđu negu i pomoć, na mesečnu naknadu i radni staž, a mi kao roditelji nemamo ništa. Ne primamo nikakvu pomoć, a ne možemo da radimo jer moramo da brinemo o deci 24 časa dnevno", rekla je Markovićeva.

Dragana Jovanović, samohrana majka 20-ogodišnje Nikolete koja ima cerebralnu paralizu, skreće pažnju da deca sa invaliditetom i njihove porodice žive u teškim materijalnim uslovima svakodnevno se suočavajući sa diskrimanicijom, a od države, kaže, očekuju da ih, na prvom mestu, sasluša.

"Važno je da imamo bolju saradnju i komunikaciju, da država shvati da su naša deca jednako bitna kao i ostali članovi društva. Uglavnom se sami snalazimo, pomaže nam rodbina ali ne možemo ceo život da se oslanjamo na to. Treba da brinemo o njihovoj budućnosti, a sadašnjost nam je mnogo teška", rekla je Jovanovićeva.

(Radio-televizija Srbije)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike