Proizvodnja šarana prepolovljena, bez pomoći države domaće ribarstvo će se teško spasiti

Aleksandar Stajčić ističe da iako je interes proizvođača da proizvodnja opstane, bez pomoći države i sa previsokim nametima, teško da će se spasiti domaće ribarstvo.

"Dugi niz godina domaća proizvodnja pokušava da održi kontinutet, kvalitet i kvantitet u proizvodnji. Sa početkom kovid krize čitav proces propadanja i otežanog poslovanja se ubrzao. Od 2020. godine kao rezultat došlo je do toga da na tržištu nema dovoljno domaće ribe, tražnja i cena su porasle. U narednom perodu zbog čitave problematike u samoj prozvodnji neće se stvar lako ispraviti, tako da u sledeće dve ili tri godine možemo očekivati visok nivo cena domaće ribe", poručuje direktor "DTD ribarstva".

Dodaje da visoki operativni troškovi u prozvodnji čine proizvodnju skupom i ekonomski neefikasnom u odnosu na proizvodnju u ukolnim zemljama i zemaljama centralne Evrope.

"Nameti vodoprivrednih preduzeća su jako visoki, voda kao osnovni resurs je jako skupa i utiče na cenu koštanja ribe. Preko Ministarstva poljoprivrede smo predlagali da vodoprivredna preduzeća proizvođačima pomognu tako što će smanjiti ili uknuti vodoprivredne dozvole dok se ne oporavimo. Na žalost, nismo došli do nekih značajnih rezultata. Ono što je potrebno je, sem razumevanja, da se ribarstvu Srbije stvarno pomogne jer bez toga ćemo ostati na nivou tradiconalne proizvodnje šarana i pastrmke a zapravo resurs koji posedujemo kao država je jako veliki i ima potencijal", poručuje Stajčić.

Prema njegovim rečima, prema kalkulaciji, koje je tražilo Ministarstvo finansija, došlo se do toga da nekih skoro milijardu dinara država prihoduje na osnovu različitih taksi, subvencija, davanja u budžet Srbije.

"Direktne subvencije koje iznose 10 dinara po kilogramu prodate ribe daju za trošak državi 40 miliona dinara. Kada vidite tu nesrazmeru nameće se zaključak da akvakultura služi kao izvor za punjenje budžeta. U EU ne postoje direktne subvencije za prozvodnju, postoje davanja koja nisu direktna subvencija ali podižu efikasnost proizvodnje, očuvanje biodiverziteta, očuvanje ribnjačke proizvodnje", kaže potpredsednik Grupacije za ribarstvo pri Privrednoj komori Srbije.

Naglašava da strategija razvoja stočarstva, a samim tim i akvakulture, u Srbiji nije jasno definisana i da zbog toga dolazi do velikih amplituda u prozvodnji, potražnji i cenama.

Aleksandar Stajčić kaže da se pretežno sa svih strana sveta uvozi morska riba sveža i zamrznuta, dok se sveža riba uvozi iz okolnih zemalja najčešće Hrvatske i Grčke.

Dodaje da se uveze do 50.000 tona i da je dobar kvalitet ribe na domaćem tržištu.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike