Pripadnici jevrejske zajednice održali komemoraciju u Jasenovcu

Razlog odvojenim komemoracijama je veličanje ustaštva u Hrvatskoj kroz razne načine, posebno korišćenjem ustaškog pozdrava "Za dom spremni", iako je njegova upotreba zabranjena Ustavom.

Prema najavama u subotu će biti održana komemoracija u organizaciji antifašista, a verovatno i srpskih predstavnika, dok će u nedelju 22. aprila biti održana centralna državna manifestacija.

Na komemoraciji se okupilo stotinka pripadnika jevrejske zajednice i predstavnika ambasade Izraela u Zagrebu, SAD, Kanade, Nemačke, Srbije, Francuske i Holandije.

Predsednik Koordinacije jevrejskih opština Ognjen Kraus istakao je da je veoma žalostan što se održavaju tri komemoracije, što nema jedinstva, ali da je odgovornost za to na Vladi koja, kako kaže, može vrlo lako da ispravi ili ukloni glavne razloge zbog kojih Jevreji to rade odvojeno.

"U državi Ustav mora biti iznad svega, a u Ustavu piše da je pozdrav ‘Za dom spremni’ neustavan. I tu ne može biti nikakvog ‘ali’, kakav je ozakonilo Poverenstvo za suočavanje s posledicama nedemokratskih režima", rekao je Kraus, preneli su hrvatski mediji.

Dodao je da je u Hrvatskoj na delu revizija prošlosti i izjednačavanje Jugoslavije i NDH, što je po njemu nedopustivo "jer je NDH bila zločinačka država čiji su rasni zakoni omogućili gotovo u celosti eliminaciju Jevreja iz Hrvatske, a pobijen je i velik broj Srba, Roma i Hrvata antifašista".

Ambasadorka Izraela u Zagrebu Zina Kalaj Kleitman rekla je da je tužno što se odvojeno održavaju komemoracije i istakla da je važno sprovođenje zakona i Ustava i da kod pozdrava "Za dom spremni" ne bi smelo biti mogućnosti da se on sme korisiti ponekad, iako smatra da je to privremeno rešenje.

Jasenovac je od avgusta 1941. do 22. aprila 1945. godine bio logor smrti, najgori i najzloglasniji od 50 logora i sabirnih centara koje je organizirala NDH, u kojima su ubijani muškarci, žene i deca zbog svoje verske, nacionalne ili ideološke pripadnosti.

Poimenični popis žrtava logora Jasenovac navodi imena i podatke za 83.145 žrtava – 39.570 muškaraca, 23.474 žena i 20.101 dece do četrnaest godina starosti.

Najviše je u 1.337 dana postojanja logora stradalo Srba, Roma, Jevreja i Hrvata.

Komemoracija se održava u znak sećanja na 22. april 1945. godine kada je poslednja grupa logoraša, njih 600, pokušala proboj iz logora.

Većina je bila pokošena mitraljeskom vatrom stražara ustaša, a proboj iz logora preživelo je 90 logoraša.

(Radio-televizija Srbije)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike