Pretnje bombama i hakovanje institucija, koliko sajber kriminal utiče na svakodnevni život građana

Masovne pretnje u Srbiji počele su 16. maja kada je evakuisano više od 170 škola u Beogradu, niz poslovnih objekata, kao i aerodrom u Nišu. Na meti sajber-kriminalaca u prethodnom periodu našao se veliki broj javnih institucija, zdravstvenih ustanova, škola, pa čak i ZOO vrt.

Prazne klupe i hodnici, umesto dečje graje, u školskom dvorištu, tišina. Zbog lažnih dojava o bombama, đaci su ostali kod kuće, a učionice su bile i danas puste u školama širom Srbije. U osnovnoj školi "Drinka Pavlović" dojava je stigla juče, a đaci u prvoj smeni ni danas nisu mogli na nastavu, jer je kontradiverzioni pregled obavljen tek jutros.

"Nije prijatno, mislim treći put smo juče imali tu dojavu i zaista nije prijatno. Nema one standardne radosti kod dece, znate kad nema kao škole pa se oni raduju, nema uopšte toga. Čak kažu ‘Šta sad opet’, jer je kraj godine i oni popravljaju ocene i gledaju da završimo uspešno školsku godinu", kaže direktorka OŠ "Drinka Pavlović" Nataša Vasić.

Đaci se brinu zbog ocena, a roditeljima nije zgodno da izlaze sa posla kako bi mogli da dođu po njih. Lažne dojave praznile su i zatvarale i tržne centre. Zakupci lokala su zbog toga pretrpeli finansijske gubitke, a najviše su ispaštali posetioci kojima su kola ostajala zaključana na parkingu satima.

"Ako kažemo da jedan zakupac ima barem 200, 250 ili 150 računa dnevno. Pa sada možete i sami da uradite kalkulaciju koliki je to račun i koliko sati nije radio. Nije malo, naročito u tim terminima, da kažem rano popodne, popodne i uveče, kada je i poseta najbolja i promet najbolji u radnjama", ističe direktor tržnog centra Nemanja Savčić.

Pre tri dana, zbog sajber napada, IT stručnjaci su zaključali sistem u Katastru, kako bi zaštitili bazu podataka. Kada će građani ponovo moći da koriste usluge te institucije, još nije poznato.

"Svakodnevno radimo na problemu sajber napada koji blokiraju naše institucije, a veliki je broj pretnji, od kojih su mnoge stigle iz inostranstva. Pažljivo proučavamo podatke i stupamo u kontakt sa međunarodnim kolegama. Srbija ima pravo da direktno sarađuje sa provajderima, ali i sa policijama drugih zemalja kako bi identifikovali osobu koja se bavi sajber kriminalom. Ako je delo izvršeno na teritoriji Srbije, onda se on procesuira ovde, a ko u inostranstvu, onda druga zemlja preuzima krivično gonjenje", objašnjava za RTS Branko Stamenković iz Tužilaštva za visokotehnološki kriminal. 

Od početka godine bilo 1.200 kontradiverzionih pregleda zbog dojava o bombama. Dojave koje su došle iz Srbije policija je brzo rasvetlila. Sa onim drugim ide sporije.

"Potpuno su dve odvojene situacije pretnje terorističkim napadom i blokada institucija kao što je katastar. Hakerski napadi na institucije, ali i privatne firme, nisu ništa novo. Bilo je nekoliko desetina slučajeva da hakeri blokiraju podatke i da onda traže otkup za povraćaj podataka", objašnjava Stamenković.

Što se tiče pretnji i napada koji stižu sa adresa iz inostranstva, Stamenković očekuje da, u okviru međunarodne saradnje, i oni budu rešeni.

"Zamolnice zemljama iz kojih su stizale pretnje su poslate, ali još nemamo povratne informacije, osim za Gambiju", rekao je Stamenković.

Bez obzira na izazove, Stamenković kaže da Srbija ima kapacitete i da je spremna za borbu sa visoko-tehnološkim kriminalom.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike