Presude Apelacionog suda u žiži javnosti – da li ukidanje presude znači oslobađanje od krivice

Poslednje nedelje 2021. oči gotovo cele javnosti bile su uprte u beogradski Apelacioni sud. U samo jednom danu sudije su donele tri odluke o kojima se danima polemisalo. Darko Šarić je posle osam godina prebačen u kućni pritvor, Dijana Hrkalović vraćena u Centralni zatvor, a presuda bivšem predsedniku Opštine Grocka Dragoljubu Simonoviću ukinuta je i postupak će morati da krene iz početka. A iz početka su krenula i pitanja – ko je napravio propust, šta znači vraćanje presude na ponovno suđenje i mogu li takvi slučaj imati drugačiji epilog.

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Milan Škulić naglašava da to ne znači da je neko oslobođen ili da je krivični postupak završen. Naprotiv, postupak se nastavlja da bi se ispravile neke greške do kojih je došlo ukidanjem presude u žalbenom postupku, dodaje Škulić.

Takvih postupaka pred Apelacionim sudom u Beogradu u prvih šest meseci prošle godine bilo je više od četiri hiljade. Gotovo svaka peta pristigla presuda je i ukinuta. Razloge, kažu upućeni, propisuje zakon.

Sudija Apelacionog suda u penziji Omer Hadžiomerović ukazuje na to da se presude najčešće ukidaju zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, zato što zakon tako kaže.

To nije da sud sada hoće ili neće, on mora da ukine presudu. Može da se razume nezadovoljstvo stranaka koje se slažu sa prvostepenom presudom. Postupak se ponovo vraća, ali to ne znači da odluka neće na kraju biti ista kada se otklone ti nedostaci. A posebno su neopravdane kritike na drugostepeni sud zašto je ukinuo presudu. Ukinuo ju je zato što zakon tako nalaže, navodi Hadžiomerović.

Svrha ukidanja prvostepenih presuda i vraćanja na ponovno odlučivanje nije samo da se poprave učinjene greške, već i da žalbeni sud deluje edukativno na prvostepeni.

Milan Škulić kaže da se ukinuta presuda u žalbenom postupku vraća prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Ali, ako bi nakon tog postupka ta presuda ponovo došla u žalbenu fazu, tada bi drugostepeni sud, ukoliko opet odluči da ukine presudu, mora nakon toga da sam održi pretres i reši predmet, što sprečava odugovlačenje i neku vrstu ping-ponga između prvostepenog i drugostepenog suda, objašnjava profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.

Odgovornost sudija

Ono što postupak ne sprečava jesu posledice koje mogu da snose sudije.

Katarina Golubović iz Jukoma ističe da bi posledica ukidanja presuda mogla da bude i odgovornost sudija, koja se ogleda kroz ocenjivanje sudija na koje utiče ukidanje presuda.

Dakle, svakom sudiji se u toku jedne godine broji koliko ima ukinutih presuda, koliko potvrđenih i na kraju krajeva od toga zavisi napredovanje u karijeri. To je svakako znak da se mora stalno preispitivati rad sudija, jer pored nezavisnih sudija, nama treba i odgovorno sudstvo, dodaje Golubovićeva.

Da bi sudija prvostepenog suda dobio najvišu ocenu – "izuzetno uspešno" mora da ima manje od pet odsto ukinutih presuda u odnosu na ukupan broj donetih odluka u ocenjivanom periodu. Ukoliko je taj procenat tri i više puta veći, smatra se da je njegov rad nezadovoljavajući.

(Radio-televizija Srbije)

Пошаљи коментар
Најновије из рубрике