Preseka ili kako je Evropa birokratski bes istresla na sred sela kod Babušnice

Nakon Berlinskog kongresa, Evropa je svoj birokratski bes, istresla na sred sela Preseke.

Seoska džada postala je granica, a rođaci, kumovi, susedi razdvojeni u dve države. Seljačka visprenost, sačuvala je meštane od sukoba i gubljenja života tada, a i mnogo decenija kasnije.

"Za vreme Prvog svetskog rata nije bilo nikakvih sukoba na toj osnovi, Drugi svetski rat, takođe, je prošao vrlo dobro za Presečane. Ja bih rekao, zavaljujući tome, što smo imali kmeta onda, danas bi ja za takvog čoveka rekao da je on uspešan političar", kaže Vidojko Petrović iz sela Preseka.

Međudržavna pitanja, ovde su se, bukvalno, rešavala preko plota. Komšije su mogle, međusobno da razgovaraju, da pitaju jedan drugoga kakvo im je zdravlje, šta se radi u drugoj kući… A, što se tiče druženja i pijenja kafe, za to im je trebala putna isprava.

Presečani su posle Drugog svetskog rata bili glavni inicijatori uvođenja struje, asfaltiranja puteva, izgradnje škola u lužničkom kraju. Njima je, kažu i sada dobro u selu.

Ivan Petrov iz tog sela kaže da mu ne pada na pamet da se iselu, da mu je tu porodica, kuća i posao.

"Što se tiče ovog kraja, svi pokazatelji, naučni, etnografski, govore da je ovo u etno-kulturološkom smislu, jedan narod. Kad kažem narod, ne mislim na nacionalnu pripadnost, nego na ukupnost jedne kulture", ističe politikolog Goran Nikolić.

Preseka je, danas, kako bi to neki rekli, pasivni kraj rubnog područja Srbije. A, ustvari, ovo selo je paradigma, kako iskustvena mudrost, nadvladava birokratsko-političku glupost.

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар