Predsednik Srpskog arheološkog društva: Deo lokaliteta na Banjici nepovratno uništen

Adam Crnobrnja je gostujući u Beogradskoj hronici RTS-a izjavio da je slučaj na Banjici kada je veliki deo predmeta vinčanske kulture otišao u nepovrat, nezvanično zbog sanacije barake, sada u nadležnosti suda i tužilaštva.

"To se vodi kao krivična dela, i nelegalna gradnja i uništenje kulturnog dobra. Deo lokaliteta je nepovratno uništen. Mi ceo sadržaj arheološki sklanjamo, ali ga čuvamo kroz dokumentaciju. Zato iskopavanja mogu dugo da traju, pogotovo u slučajevima neolitskih lokaliteta kao na Banjici i Belom brdu. Pazimo da nešto ne oštetimo, da svaki najsitniji detalj zabeležimo, da bi naš neki kolega mogao za 20 godina da uradi analize za koje još nije smišljena tehnika kako će se raditi", rekao je Crnobrnja.

Slučaj na Banjici je, dodaje, samo jedan od primera loše prakse. "Za sve situacije i ne znamo", napominje Crnobrnja.

"Arheologija je trošak. Možda je čoveku zgodnije da gradi nešto deset metara dalje da ne bi nešto ugrozio, i da ne bi snosio veće troškove, jer po našem zakonu ako se naiđe na neko nasleđe, investitor je dužan da zaustavi radove, odmah obavesti institucije zaštite i snosi troškove iskopavanja", navodi Crnobrnja.

Ne uništavaju samo nesavesni investitori, nego i ljudi koji tragaju za artefaktima koji žele da ih prodaju, dodaje Crnobrnja.

O lokaciji kod Studentskog trga u Beogradu, gde bi garaža trebalo da se gradi, Crnobrnja navodi da taj lokalitet nije istraživan, a svuda okolo su vršena istraživanja.

"Ne mora neminovno sve da se istraži, nešto se ostavlja za buduće generacije. U većini zemalja preko 90 odsto istraživanja su zaštitna. Kod nas još nije takva situacija. To nije istraženo, pre svega što treba uložiti veliki novac. Ali, ako to može da istraži neki arheolog za 20 godina, bolje je ostaviti, jer kako napreduju prirodne i tehničke nauke, tako napreduje i naša mogućnost da bolje istražimo arheološki lokalitet", ukazuje Crnobrnja.

Kod linijskog parka su, dodaje, započeta istraživanja.

"Naišlo se za neke podatke za koje se pretpostavljalo da će tu biti. Zatrpani su višedecenijskom nebrigom", napominje Crnobrnja.

Prema njegovim rečima, ono što se nađe ispod zemlje je u državnoj svojini.

"Imate dva razloga za nepoštovanje arheološkog nasleđa – jedan je neznanje i neinformisanost, a drugi je isključivo finansijski", kazao je Crnobrnja.

Ipak, dodaje da zaštita arheoloških istraživanja vraćaju oko 50 odsto u budžet.

"Mi pravimo povraćaj u budžer mnogo veći. Zapošljavamo građevinske firme, radnike, ketering, hranu, spavanje. Gomilu novca vratimo u budžet, a potom pravite dodatnu vrednost. To je nešto što teško kupujete novcem, imidž grada, zemlje", istakao je Crnobrnja.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike