Pre pola veka na dvoru Grimiznog kralja

U januaru 1969. grupa nadarenih, relativnio nepoznatih muzičara okupila se u maloj prostoriji za vežbe u podrumu lokalnog paba. Svirali su sat i po, zaključili da im je interesantno, i tako je napravljen "King Krimson".

Prvu postavu su činili Robert Frip na gitari, Greg Lejk na basu i vokalima, Ian Mekdonald na klavijaturama, Majkl Džajls na bubnjevima i Piter Sajnfeld kao tekstopisac.

Svega šest meseci kasnije svirali su kao predgrupa "Rolingstonsima" na čuvenom koncertu u Hajd parku pred pola miliona ljudi, i 10. oktobra te iste godine, 1969, izdali revolucionarni prvenac "In the Court of the Crimson King".

Ploča je bila revolucionarna tada, a ako je nikad niste slušali evo prilike – revolucionarno zvuči i 50 godina kasnije.

Svako od muzičara je doneo svoje inspiracije i uspeli su da ih usklade na jedinstven način – nažalost kratkotrajan.

Čak i površno slušanje otkriva sukob stilova, energija i pristupa koji jednostavno ne može da traje.

Prva postava se, uprkos sjajnom mestu albuma na svim svetskim top listama, raspala odmah posle prvenca. Greg Lejk je ostao za još jedan album a onda je otišao u Emerson, Lejk i Palmer.

Ipak, grupa "King Krimson" je ostala do danas sa neverovatnim brojem muzičara koji su kroz nju prolazili.

Neki će reći da im je vrhunac bio postava sa Robertom Fripom i Adrijanom Baluom na gitarama, Tonijem Levinom na basu i Bilom Brafordom za bubnjevima – možda najkreativnijim i najboljim muzičarima ikada okupljenim u jednoj grupi – ali ništa što je "King Krimson" kasnije uradio nije nadmašilo prvenac, neponovljiv pečat kraju decenije koja je muzički počela sa Rikijem Nelsonom i Petom Bunom, a završila se sa, recimo, "21st Century Schizoid Man", uvodnom pesmom albuma "In the Court of the Crimson King", na kome nešto kasnije dođe neverovatno dirljiv "Epitaph", a završava se pretečom simfo roka, veličanstvenom pesmom koja se zove kao album.

Pedesetu godišnjicu izdanja "In the Court of the Crimson King", "King Krimson" će obeležiti 25. oktobra izdavanjem boks seta od tri ce-dea sa remasterovanim originalnim albumom, novim stereo-miksom, 5.1 suraund miksom i obiljem dodatnog materijala. Ljubitelji vinila će dobiti dupli album nešto ranije, 18. oktobra.

Pre 50 godina su pevali "Konfuzija će biti moj epitaf". Pedeset godina kasnije, ovaj album možda jeste epitaf toj prvoj postavi, ali konfuzija svakako nije – mada bi čak i Gregu Lejku bilo teško da u liriku "Epitafa" uklopi "Ovo remek delo će biti moj epitaf".

Ali bi ih sigurno obradovalo da su onda znali da ćemo pola veka kasnije ovako pričati o jubilarnom izdanju nezaboravnog "Dvora Grimiznog kralja".

(Radio-televizija Srbije)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike