Povlačenje od hiljadu milijardi dolara, odlazak Amerikanaca iz Avganistana

Dvadeset godina posle invazije na Avganistan i oko 1.000 milijardi potrošenih dolara, Amerikanci će se, sredinom septembra, povući iz te države ostavljajući za sobom prilično nejasnu budućnost stanovnicima ove zemlje.

Šest meseci pred povlačenje, u Avganistanu se nalazi oko 4.000 američkih vojnika i nešto manje od 8.000 pripadnika privatnih kompanija, koje se bave poslovima obezbeđenja i bezbednosti.

Između 2010. i 2012. godine, kada se u Avganistanu nalazilo i više od 100.000 vojnika iz SAD, godišnji račun avanture, koju je pokrenuo mlađi Buš dostizao je i 100 milijardi dolara godišnje, ali su troškovi pre tri godine svedeni na oko 45 milijardi dolara.

Trošak rata – između 778 i 1.500 milijardi dolara

Američko ministarstvo odbrane tvrdi da je tokom rata u Avganistanu potrošeno 778 milijardi dolara, ali ta brojka ne uključuje ambiciozne programe obnove Avganistana u koje su američka agencija za međunarodni razvoj, USAID i ostale slične organizacije ulupali još najmanje 44 milijarde dolara.

Takođe, brojka koju je kao cenu rata predstavilo ministarstvo odbrane ne uključuje troškove koje su američke snage imale u Pakistanu.

Istraživanje univerziteta Braun, pak, nudi ozbiljniji presek troškova, prema kojem je Vašington za 20 godina ratovanja u Avganistanu potrošio 978 milijardi dolara.

Od te cifre, 143 milijarde su potrošene na niz programa obnove, uključujući i 88 milijardi za avganistanske oružane snage.

Američki stručnjaci procenili su da je gro sredstava, odnosno oko 60 odsto, potrošen na obuku, gorivo, nabavku oklopnih vozila i gradnju baza. Između tri i četiri milijarde dolara godiše koštao je vazdušni i brodski prevoz ljudstva i opreme.

Kontrolom načina na koji se troše pare u Avganistanu ustanovljeno je da je u poslednjih deset godina bar 20 milijardi dolara nestalo u složenim programima obnove ove zemlje.

Amerikanci su u Avganistanu ratovali "na kredit", pa je Njujork tajms pre nekoliko godina procenio da će čak 600 milijardi dolara biti potrošeno na kamate zajmodavcima do 2023. godine.

Kako navodi Njujork tajms, milijarde dolara potrošene su na gradnju bolnicama u kojima se niko ne leči, škole u kojima nema nijednog učenika, te izgradnju vojnih baza koje su u međuvremenu napuštene.

Žrtve – 150.000 Avganistanaca i 2.300 Amerikanaca

Tokom dvadest godina sukoba, u Avganistanu je ubijeno 2.300 Amerikanaca, dok ih je više od 20.000 ranjeno.

Vlasti u Kabulu tvrde da je stradalo i oko 45.000 pripadnika avganistanskih oružanih snaga, ali su nezavisne procene mnogo crnje i prema njima je u toj državi stradalo oko 64.000 vojnika i policajaca.

Misija UN u Avganistanu, UNAMA, procenjuje da je stradalo i oko 110.000 civila, ali se taj broj odnosi na period od 2009. godine, od kada se vodi zvanična evidencija.

Spisak (ne)uspeha

Kritičari operacija u Avganistanu tvrde da Amerika nema mnogo čime da se pohvali posle dve decenije angažmana u toj zemlji – talibani i dalje predstavljaju ozbiljnu snagu, sposobnu da u skoro svakoj situaciji nadvlada avganistanske snage bezbednosti. Al kaida je, doduše, proterana iz te zemlje, ali samo do susednog Pakistana.

Amerika je na pokušaje da se suzbije proizvodnja sirovog opijuma potrošila oko 10 milijardi dolara, ali je Avganistan i dalje svetski centar proizvodnje ove droge.

Međunarodne agencije za borbu protiv trgovine narkoticima tvrde da između 70 i 80 odsto ukupne svetske proizvodnje opijuma dolazi upravo iz Avganistana. UN, ipak, podsećaju da su talibani, pre američke invazije, brutalnim metodama potpuno iskorenili gajenje maka.

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар