Poverenik Marinović: Informator o radu nema ni polovina državnih organa, a rok istekao sredinom meseca

Za devet meseci primene Zakona, od oko 20.000 organa tek njih oko 6.000 je izradilo Informatore o radu. Da li ste očekivali takav ishod?

Preciznije, najnovija informacija od danas, 6.820 se registrovalo za objavljivanje, od toga je 6.110 objavilo Informator u jedinstvenom informacionom sistemu Informatora koji se vodi na sajtu Poverenika. Ako ćemo da gledamo posle ovog zakona, ta brojka nije dobra i očekivalo se više. Međutim, ako pogledamo iz ugla da je pre nekoliko meseci, svega par desetina bilo objavljeno i da nas je to nateralo na jednu opsežnu akciju, da bi probudili svest organa vlasti da to urade, sada mogu reći da nisam očekivao i da sam pozitivno iznenađen i ovim brojem.

Za one koji su se oglušili o sprovođenje odredbi Zakona zaprećene su visoke novčane kazne. Kome kazne slede – organu ili rukovodiocu?

Kazne su predviđene za rukovodioca organa. Dakle, za ministra u ministarstvu, direktora javnog preduzeća, gradonačelnika, načelnika opštinske uprave i slično, direktora škole ili bolnice. Kazne su od 20.000 do 100.000 dinara i njih može izreći prekršajni sud, po zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka koji protiv tog rukovodioca podnosi Poverenik.

Hoćete li početi odmah sa kažnjavanjem? Rok je istekao pre desetak dana. Da li će odmah uslediti kazne ili ostavljate neki prostor da oni koji možda nisu stigli da urade da imaju još malo vremena?

Nećemo biti strogi formalisti. Jeste rok istekao 16. novembra, ali mi smo navikli inače, kao narod, da sve radimo u poslednji čas. Tako je najveća navala praktično na sistem. Registrovanje i objavljivanje informatora je bilo zadnjih mesec dana, da ne kažem zadnjih deset dana i taj broj konstantno raste. Svaki dan se novi organi vlasti registruju da objave informator i objavljuju informatore, tako da ćemo im pružiti šansu da to urade, ceneći suštinu i svrhu objavljivanja informatora. Svrha nije da onaj ko ne objavi, odnosno rukovodilac organa, bude kažnjen. Svrha je da građani, svi zainteresovani, mediji, mogu da nađu informacije o radu nekog organa vlasti na jednom mestu, na tom jedinstvenom informacionom sistemu kod Poverenika na sajtu i da lepo vide, nađu sve ili gotovo sve informacije o radu nekog organa vlasti od najvišeg do najnižeg nivoa koji ih interesuje.

Do ovih izmena, tu obavezu je imalo nešto više od 3.700 državnih organa. Međutim, svedočimo tome da je i među njima bilo onih koji nisu savesno radili taj deo posla – često su na sajtovima informatori bili stari i po nekoliko godina, a neki ih nisu ni objavljivali. Jeste li ih upozoravali? Jeste li imali u tom smislu neku vrstu kontrole?

To ste potpuno u pravu. Prvo, veoma mali broj je objavljivao, iako je mnogo manji broj imao obavezu nego što sada ima, višestruko manji. Od tih 3.700 i nešto organa koji su imali tu obavezu, najveći broj u nekoj godini je bio 1.800, znači ni pola. S druge strane, Poverenik tada nije imao ovlašćenja. Poverenik je dobio ovlašćenja izmenama zakona i da kontroliše objavljivanje i izradu informatora i ažuriranje informatora i da podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv rukovodioca.

Videli smo da nisu baš ažurni da podatke daju sami, a kako reaguju kada građani od njih traže? Na koga se najviše žale građani, a koga najviše hvale?

Koga hvale – ne hvale nama nikoga, jer mi smo drugostepeni organ, postupamo po žalbi i mi smo tu za one koji su nezadovoljni, ne za one koji su zadovoljni i to je jedna od manjkavosti starog teksta zakona, što Poverenik nije mogao da ima uvid u pravo stanje stvari na terenu. Mi smo imali samo uvid u broj nezadovoljnih i to ne svih nezadovoljnih, nego onih koji su bili nezadovoljni, pa se žalili nama, jer neki su nezadovoljni, pa se ne žale. Dakle, svi oni protiv kojih se ne žale, možemo reći da dobro rade i da odgovoraju organima vlasti. Mada ne znam koliko zahteva dobijaju. Po pravilu, najviše se žale na MUP, mada to je i logično, ne zato što je MUP najzatvoreniji, nego ubedljivo najviše zahteva se podnosi MUP-u, pa samim tim i najviše kvantitativno, ne i procentualno, žalbi se podnosi protiv MUP-a. Ima tu još žalbi na još neka ministarstva i tako dalje i na određena javna preduzeća.

Mi često čujemo, i od nosilaca državnih funkcija – da je transparentnost rada državnih organa, jedan od uslova demokratskog društva. Kakav je Vaš utisak, jesu li zaposleni u organima vlasti svesni toga da je transparentnost njihovog rada važna za funkcionisanje ovog društva?

Ne još u potpunosti. Mi smo učinili nekoliko koraka u tom smeru. Jedan od njih je izmena zakona. Mi smo praktično u članu 1. propisali obavezu organa koja nema pandan u sankciji, ali obaveza je svih organa vlasti da proaktivno, kako se to sad moderno kaže, unapred objavljuju sve informacije o svom radu pre nego što ih bilo ko zatraži.

Ono što moram da Vas pitam na kraju, a tiče se takođe prava građana i njihove zaštite – ali onog drugog dela u imenu vaše funkcije – zaštite podataka. Prethodnih nekoliko dana imali smo popusta, posebno u onlajn trgovini, jesu li se građani žalili na zloupotrebe i da li su vam se građani javljali zbog prevara?

Da li je bilo zloupotrebe, to ne znam, zbog toga što nam se građani nisu javljali zbog prevara. Dobro je što je tako. Ja verujem da su svi gledali svoj interes kako da dođu do robe koja je na sniženju, tako da je ovaj "crni petak" prošao svetlo, što se tiče zaštite podataka o ličnosti i što se tiče ovlašćenja Poverenika. Ja se nadam da će tako biti i ubuduće.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike