Poseta Bajdena Seulu – produbljivanje ekonomske podele na blokove

Američki predsednik Džozef Bajden doputovao je sinoć u Tokio, gde treba narednih dana da se sretne sa japanskim carom Naruhitom, premijerom Fumijom Kišidom i učestvuje u radu vojnopolitičke organizacije "Kvadrilateralni forum", koja okuplja SAD, Japan, Australiju i Indiju.

Bajden je u Zemlju izlazećeg sunca stigao iz susedne Južne Koreje, u kojoj je započeo svoju azijsku turu. Tokom trodnevne posete toj dalekoistočnoj zemlji od 51 milion stanovnika on se sastao sa novim predsednikom Jun Suk Jolom, koji je na tu dužnost stupio upravo desetog ovog meseca.

Dva lidera razgovarala su o stanju na Korejskom poluostrvu, događajima u Ukrajini i načinima na koji bi se dve države, u saradnji s drugim američkim saveznicima u regionu istočne Azije i uopšte celog zapadnog Pacifika, mogle ekonomski suprotstaviti eventualnoj vojnoj intervenciji Narodne Republike Kine na Tajvanu.

Predsednik Jun je konzervativac i u skladu s tradicijom konzervativnih političkih snaga, za razliku od svojih rivala, koreanskih Demokrata, koji su u prošlosti težili da ostvare ekonomsko i političko približivanje sa Severnom Korejom u svrhu budućeg ujedinjenja, namerava da zauzme čvršći stav prema komunističkom susedu, koji razvija nuklearno oružje, balističke i krstareće rakete srednjeg i dugog dometa.

Taj čvršći stav podrazumeva i mogućnost preventivnog napada u slučaju da južnokorejske snage procene da se severni sused sprema za vojnu akciju. Zato nije iznenađenje to što su on i predsednik Bajden postigli dogovor da dalje ojačaju i onako vrlo snažnu vojnu saradnju i nastave sa insistiranjem na denuklearizaciji Korejskog poluostrva. 

Ekonomija kao moćno oružje 

Ono što, međutim, posebno privlači pažnju medija u istočnoj Aziji su potezi koje Bajdenova administracija povlači kako bi parirala rastućem ekonomskom uticaju najmnogoljudnije zemlje sveta u regionu i način na koji je za to iskoristila njegovu posetu Seulu.

Naime, u prestonici Južne Koreje američki predsednik je izneo inicijativu za osnivanje "Indo-pacifičkog ekonomskog okvira" (IPEF), organizacije koja bi trebalo da olakša razvoj ekonomske saradnje među državama tog prostranog regiona po zapadnim ekološkim i poslovnim standardima, a koja bi suštinski bila usmerena na uspostavljanje sigurnijih puteva snabdevanja deficitarnim i strateški važnim proizvodima.

Štaviše, po dolasku u zemlju Bajden se najpre uputio u fabriku poluprovodnika svetskog giganta elektronske industrije "Samsung", najveću te vrste na svetu, gde je pozvao američke vojno-političke saveznike u istočnoj Aziji, u šta pored Južne Koreje spadaju i Japan i Tajvan, da investiraju novac jedni u druge u svrhu umanjivanja ili eliminisanja ekonomske zavisnosti od "zemalja koje ne dele naše vrednosti".

To se među analitičarima u Aziji shvata kao jasna aluzija na Narodnu Republiku Kinu, koju Vašington optužuje za nedemokratičnost, nepoštovanje političkih sloboda i ljudskih prava nacionalnih manjina i političkih neistomišljenika, te za remećenje slobodne plovidbe u Južnom kineskom moru, i vidi kao novi korak u politici podstrekivanja ekonomskog blokovskog svrstavanja, koja je naročito došla do izražaja po izbijanju ukrajinske krize.

Konkretno, Bajden je posetom fabrici "Samsunga", gde ga je dočekao njegov domaćin predsednik Jun, simbolično stavio do znanja svetskoj javnosti da njegova država planira da sa vojnopolitičkim saveznicima formira ekonomsko-tehnološki blok koji bi mogao da postigne samodovoljnost u proizvodnji strateških proizvoda kao što su čipovi za kompjutere, mobilne telefone i automobile. 

"Slatka" poseta koja doprinesi kočenju ekonomske globalizacije i produbljivanju Drugog hladnog rata 

Bajden se iz Južne Koreje vraća "punih džepova" jer je u Seulu, pored 17 milijardi dolara Samsungovih investicija u izgradnju velikog postrojenja za proizvodnju poluprovodnika, odnosno, čipova u Teksasu, od generalnog direktora domaćeg konglomerata "Hjundai" Čung Eusuna dobio potvrdu da će taj industrijski gigant uložiti pet i po milijardi dolara u izgradnju fabrike električnih automobila u gradu Savana u državi Džordžija i u naredne tri godine investirati dodatnih pet milijardi dolara u SAD u projekte u vezi robotike, veštačke inteligencije i letećih automobila.

Džordžija je država koja je tradicionalno dugo bila u sferi uticaja Republikanaca, ali se u poslednjih nekoliko izbora tesnom većinom opredeljivala za demokrate, pa investicija Hjundaija, može se reći, ima veću vrednost od prosto zapošljavanja 8.000 radnika, koji bi da počev od 2025. godine trebali da proizvode po 300.000 električnih vozila godišnje. Za "Hjundai" ta američka država je privlačna zbog postojanja luke i mreže snabdevača, budući da u njoj već radi i fabrika kompanije "KIA Motors", koja je sada u sastavu grupe "Hjundai".

Taj južnokorejski koncern se, može se reći, i pre ove najnovije odluke da ulije preko deset milijardi dolara u SAD bio poprilično posvetio američkom tržištu, jer tamo od ranije poseduje dve automobilske fabrike i inženjerijsko preduzeće, ali i postrojenje za proizvodnju robota, budući da je upravo nedavno, pre godinu dana, otkupio u svetu kibernetike slavnu američku kompaniju "Boston robotiks".

I dok je američki predsednik, čini se, uspeo u misiji da ekonomski čvršće veže vojnopolitičkog saveznika Južnu Koreju za sebe i obezbedi krupne investicije u oblasti najnaprednijih tehnologija, što će njegovoj zemlji doneti osetnu blagodet ne samo u smislu zapošljavanja i tehnološke modernizacije već i u pogledu usavršavanja vojnih tehnologija koje se zasnivaju na veštačkoj inteligenciji, ostaje da se vidi kakve i kolike će posledice imati produbljivanje ekonomske podvojenosti sa "svetskom fabrikom" Kinom na kojoj, po svemu sudeći, radi njegova vlada.

Posle Trampovih tarifa na uvozne artikle iz Kine i temeljne ekonomske izolacije Rusije, izgleda da se, u onom što se već može smatrati Drugim hladnim ratom, otvara novo poglavlje u kočenju ekonomske globalizacije i blokovskom deljenju svetske ekonomije, koje Vašington, čini se, veruje da može da uspešno prebrodi, kao što je to učinio tokom Prvog hladnog rata.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike