Poljska zasula Seul milijardama dolara za oružje

Kao što je i ranije najavljivano (RTS: Jačanje saradnje NATO-a i zemalja istočne Azije – Poljska pred kupovinom oružja od Južne Koreje), krajem avgusta saopšteno je definitivno potpisivanje gigantskog vojnog sporazuma između Republike Koreje i Poljske o prodaji mase različitog naoružanja najvećoj srednjevropskoj državi, a detalji tog istorijskog sporazuma, kojim se Južna Koreja po prvi put nametnula kao krupan snabdevač NATO pakta naoružanjem, poslednjih dana polako cure u javnost.

Mada cena čitavog mastodontskog transfera južnokorejskog oružja i tehnologije Poljskoj nije objavljena, već sada je jasno da je reč o prodaji i ustupljivanju licence za proizvodnju i održavanje čak oko 1.000 tenkova, 600 samohodnih haubica i 48 trenažno-borbenih aviona s municijom i delovima, zbog čega južnokorejski mediji spekulišu cifrom od čak oko 15 milijardi dolara. 

Za sada je izvesno da će prva isporuka od 212 haubica "K-9 grom" i 180 tenkova "K-2 crni panter" Varšavu koštati 5,76 milijardi zelenih novčanica.

Novinska agencija Jonhap danas takođe javlja da će, po upravo potpisanom ugovoru, južnokorejski proizvođač aviona "KAI" za gore pomenute letelice (tipa "FA-50") od poljske države dobiti tri milijarde dolara.

Južnokorejski zmaj razmahao krila

Južnokorejski predsednik Jun Suk Jol, koji je stupio na dužnost u maju ove godine, otvoreno je govorio o ambicijama da njegova zemlja postane jedna od tri ili četiri vodeće zemlje u svetu po količini izvezenog oružja, kao i želji da Republika Koreja i po drugim pokazateljima zauzme jedno od vodećih mesta u samom vrhu svetske ekonomije.

U 2021. Republika Koreja je prihodovala oko sedam milijardi dolara od izvoza naoružanja, što je duplo više nego u 2014., kada je ostvaren prethodni rekord. Ove godine, smatra se, ona će sigurno inkasirati bar 10 milijardi zelenih novčanica.

U nastojanju da unovči decenije vrednog rada na razvoju vojne industrije, podstaknutog opasnošću od vojnog sukoba sa severnim susedom, Seul je u međunarodnu markentinšku ofanzivu krenuo krajem prve decenije ovog veka.

Ubrzo je pronašao prve mušterije u Jugoistočnoj Aziji, gde se, u uslovima višedecenijskog kontinuiranog ekonomskog i vojnog rasta Narodne Republike Kine, mnoge zemlje, poput Vijetnama ili Filipina, osećaju ranjivo u teritorijalnim sporovima s njom oko voda i ostrva u Južnom kineskom moru.

Južna Koreja, koja proizvodi sve, od podmornica, preko ratnih brodova, artiljerije i oklopnjaka, do balističkih raketa i ratnih vazduhoplova, uspela je da tokom 2010-ih Filipinima, Indoneziji i Tajlandu proda svoje trenažno-borbene avione iz palete proizvođača "KAI", "T-50", odnosno, "FA-50".

U sastav indonežanske vojske ušle su i tri južnokorejske podmornice na dizel-električni pogon "T-209", koje proizvodi brodogradilište u sklopu koncerna "Daevu".

Nakon pripajanja Krima Rusiji 2014. vojni i politički vrh u Seulu osetili su da bi države u ruskom okruženju, naročito, baltičke republike, Poljska i nordijske zemlje mogle biti zainteresovane za njihovo naoružanje, te su usmerili napore prema njima.

Varšava je odmah te godine sa Seulom sklopila ugovor za 120 platformi haubica južnokorejskog porekla, na koje je montirala cevi domaće izrade i koje je tada platila oko 300 miliona dolara.

Pored Poljske, južnokorejsko oružje, doduše u manjim količinama, od tada su kupile i Estonija, Finska i Norveška. I tu je reč je o nabavci (polovnih) samohodnih haubica kalibra 155 milimetara "K-9 grom", koje proizvodi najveća južnokorejska fabrika iz oblasti namenske industrije "Hanva".

Tim artiljerijskim oruđem Republika Koreja se poslednjih godina probila i na australijsko i indijsko tržište – zemlja kontinent pazarila je 30, a druga najmnogoljudnija država planete deset komada i licencu da u zemlji proizvede još 90. Ipak, najveća mušterija je Egipat, koji je ove godine kupio čak 200 tih haubica.

Južna Koreja će Australiji isporučiti i 15 vozila za prenos municije kojom se pune haubice, te uspostaviti centar za održavanje i opravke oklopnih vozila na australijskoj teritoriji, a taj upliv na tržište jedne zapadne, većinski anglosaksonske zemlje, je takođe nešto na šta su u Seulu vrlo ponosni, kao i na prodor na tržište evropskih članica NATO-a. Pogotovo što Južnokorejanci predano rade na tome da s Kanberom postignu ugovor za masovno opremanje australijske vojske svojim oklopnjacima, koji bi iznosio neverovatnih 30 milijardi australijskih dolara. 

Prodori južnokorejske namenske industrije u zemlje istočnog krila severnoatlanske alijanse i Australiju, naravno, desili su se uz blagoslov Vašingtona, koji dalekoistočnu kapitalističku državu poslednjih godina poziva ne samo na veću i aktivniju saradnju sa azijskim vojnopolitičkim savezima koje je oformio: Kvadrilateralni forum i AUKUS, već i sa samim NATO-m. 

Kao prirodni sledeći cilj za vojnu industriju Južne Koreje nameće se ulaz na tržište zapadnoevropskih zemalja i samih SAD, što bi toj državi, koja je deseta najveća ekonomija sveta, donelo ne samo puno novca već i međunarodni prestiž, te uvećalo njenu stratešku važnost u očima vojnopolitičkih saveznika.

Obostrano zadovoljstvo

Poljska, koja je već odvojila oko tri i po milijarde dolara za nabavku američkih lovaca bombardera pete generacije "F-35", masovnom kupovinom naoružanja od Republike Koreje ušla je u red mušterija koje ne štede novac, kakva je, na primer, Saudijska Arabija. 

Vojnopolitičke pretenzije Varšave su ogromne – ona tim kolosalnim nabavkama ne samo što gradi vrlo solidan vojni zid prema Rusiji koju vidi kao najveću pretnju svojoj bezbednosti, već dolazi u položaj da sebi može da dozvoli dalje velike isporuke naoružanja Ukrajini, odnosno, projekciju sopstvene moći na okruženje. 

Štaviše, mediji u Istočnoj Aziji izveštavaju da su Poljaci od južnokorejske kompanije "Hjundai rotem" otkupili i prava za proizvodnju i održavanje njenih tenkova "K-2 crni panter", čime će izrasti u najvećeg evropskog takmaca nemačkoj vojnoj industriji, koja je do sada bila neprikosnoveni snabdevač evropskih zemalja NATO-a tenkovima (iz serije "leopard"), ali nije bila u stanju da obezbedi količine koje je tražila Varšava.

Odnosno, Poljska će proizvodnjom tenkova po južnokorejskoj licenci verovatno postati jeftinija alternativa za države članice tog saveza u Istočnoj Evropi, a možda i drugde.

Ogromnim uvozom oružja iz Južne Koreje Poljska diversifikuje svoje izvore snabdevanja, postaje vojno nezavisnija od Nemačke (pa, i SAD), stiče sofisticirane tehnologije (jer je dalekoistočna država svetski lider u proizvodnji čipova, veštačke inteligencije i elektronike uopšte, kao i metalnih legura i motora), ali i verovatno štedi novac, jer su južnokorejsko oruđe i oprema odlični kada su u pitanju pouzdanost i odnos cene i kvaliteta.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike