Poljoprivrednici, bageristi, taksisti… Ko najteže podnosi visoke temperature?

Vrućine, čini se, lakše podnose ljudi nego mašine koje se u najtoplijem delu dana lako pregreju. Zato se radnici na šabačkom nasipu odmaraju dva puta po pola sata, kako zbog sebe tako i zbog bagera.

"Izdržava se, teško je ali se izdržava. Deca sa sela su navikla, e sad deca iz grada malo teže izdržavaju", kaže Nikola Burmazović, bagerista firme "Jugokop Podrinje".

Sa 38 stepeni Leskovac je bio najtopliji. Onima koji su morali da rade u plastenicima bilo je i desetak stepeni više. Nije lakše bilo ni onima koji rade na otvorenom.

"Većinom izbegavamo podne, ujutru kad nije vrućina, predveče dođemo. Sadimo krastavac, bio je paradajz, sad je krastavac", kaže jedna radnica u plasteniku.

Taksisti u Leskovcu kažu da imaju više vožnji tokom dana. Prema njeihovim rečima, svi ljudi beže od visokih temperatura, tako da grabe taksi da bi što pre došli do destinacije.

Nije lako ni radnicima "Zelenila" koji gledajud a što veći deo posla obave noću i ujutru. Radnici Zelenila pokušavaju da deo posla obave noću. 

Iako merenja pokazuju jedno, subjektivni osećaj alarmira drugačije. 

Toplije na betonu 

Meteorolizi potvrđuju da je nemoguće izmeriti istu temperaturu u svim delovima grada. Najtoplije je svakako u centru odnosno na betonu i asfaltu.

"U letnjim uslovima glavna raspodela temeperature ide s visinom, najhladnije je na primer na Avali, tu je temperatura niža nego npr. na Novom Beogradu. A opet, u centru grada je niža u odnosu na periferijiu gde je visina. Ali presudni faktor je podloga, tamo gde je centar, gde ima asfalta, temperatureća će da bude dva do tri stepena viša", ističe meteorolog Nedeljko Todorović. 

Ko može da se skloni na reku ili planinu, to bi trebalo da učini. Ostalima lekari preporučuju da izbegavaju izlaganje suncu od 10-17 časova, da budu u rashlađenim prostorijama, uzimaju tečnosti. Upozoravaju – najugroženiji su hronični bolesnici i starije osobe.

"Imamo po 50 intervencija na javnom mestu, najčešće stariji sugrađani koji dožive kolaps i naravno da to nije dobro. Kolaps sam po sebi nije strašan, brzo se i prebrodi nadokandom tečnosti i spuštanjem u ležeći položaj ali može da bude neprijatno ako dođe do preloma kuka ili ekstremiteta. Dok se nekom ne desi neće nas poslušati", ističe doktorka Ivana Stefanović iz Hitne pomoći. 

Iako ove godine nismo imali veliki broj dana sa ekstremno visokim temperaturrama, meteorolozi kažu da je prosečna temperatura ovog leta ipak nešto viša. Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, najtopliji dan u Srbiji bio je 24. jul 2007. a najtoplije mesto, s gotovo 45 stepeni, Smedervska Palanka.

(Radio-televizija Srbije)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike