Plenković: Nismo smetnuli s uma tužbu protiv Srbije

Hrvatski sabor otpočeo je redovno jesenje zasedanja sa "aktuelnim prepodnevom", kada poslanici postavljaju pitanja premijeru i ministrima, koja su se tokom prvih sat-dva uglavnom odnosila na Srbiju.

Na pitanje Stipa Mlinarića iz opozicionog Domovinskog pokreta, kada će biti podignuta tužba protiv Srbije sa zahtevom za ratnu odštetu, Plenković je odgovorio da je ta tema dignuta na bilateralni nivo.

"Radimo na tomu, nismo to smetnuli s uma. Dijalog koji naši ministri i ja lično vodimo s udruženjima hrvatskih logoraša, iskreni su i konkretni. Mi ćemo na tome istrajati, nastojaćemo da pravda bude realizovana, dodao je Plenković.

Bitno je da, kako je rekao, "istina o Domovinskom ratu" nije upitna. Svesni smo patnje svih onih koji su prošli logore, nismo to zaboravili", rekao je Plenković.

Mlinarnić je dodao da tužba i ratna odšteta nisu pitanje novca već dostojanstva i primetio da pojedinci gube privatne tužbe protiv Srbije i još, kako je rekao, moraju da plate sudske troškove.

Na molbu jednog poslanika da parlament osudi poziv predsednika Srbije Vučića da svi Srbi u svetu istaknu srpsku zastavu, povodom današnjeg obeležavnnja Dana srpskog jedinstva, odgovorio je predsednik sabora Gordan Jandroković.

Jandroković je podsetio da je juče rečeno ono što je, kako je rekao, trebalo da bude kazano.

Poslanici HDZ-a i Mosta ocenili su u utorak poziv Vučića kao "provokaciju i nastavak velikosrpske politke". 

"O tome možete govoriti tokom rasprave, nemamo posebno tačku o tome, ta tema ne zaslužuje posebnu raspravu jer je inicijativa promašena, svima je jasno. Drago mi je da su se pripadnici srpske manjine o tome izjasnili", rekao je Jandroković.

O srpsko-hrvatskoj granici na Dunavu

Ministar spoljnih poslova Goran Grlić Radman je na pitanje Roberta Jankovića o granici sa Srbijom na Dunavu, rekao da su pregovori o konačnom utvrđivanju hrvatsko-srpske granice u toku.

Podsetio da je na poslednjoj sednici komisije u junu 2019. u Beogradu zaključeno da postojeća odstupanja katastarskih granica nisu toliko velika da se ne bi moglo barem pokušati da se top itanje reši dogovorom.

Hrvatski stav, kazao je, zasniva se na međunarodnom pravu i da su područja na levoj obali Dunava ukupne površine 115 kilometara, među kojima su i područja Kendije i Karapandže, Vukovarske i Šarengradske ade, katastarski evidentirana u Hrvatskoj i nad njima Hrvatska ima isključivu građansko-pravnu, upravnu, sudsku i policijsku nadležnost.

"Ako se to pitanje ne reši bilateralno, postoji Međunarodni sud pravde", dodao je Grlić Radman.

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар