Plazinići žive u kući bez kupatila, koriste zapregu sa kravama – spas bi im bio polovan traktor

Za porodicu Plazinić iz Goračića krave su izvor prihoda, ali moraju da ih koriste i umesto preko potrebne mehanizacije. Glavni Momirov suvozač je sin Mladen.

"Jedino prevozno sredstvo što imam da priteram sjena i drva što mi treba. Drugo nema", kaže Momir Plazinić.

"To se zove vint. On kad ideš nizbrdicom moraš da ga privijaš, a kad ideš uzbrdo mora da se odvija", objašnjava njegov sin Mladen.

"Sječu se drva, šta god treba, ko zovne idem. Znači, nema da ne idem. Juče sam išao, strugao čoveku drva, ništa što je kiša. Znači mora, đeci treba za u školu", dodaje Momir.

Imaju četvoro dece. Dvoje su odlični đaci, a najmlađi još nisu stasali za školsku klupu. Život na selu iziskuje mnoštvo obaveza, odlazak u nadnicu, ali ostane malo vremena i za poneki nestašluk. Svako dete ima svoju želju.

"Volela bih da budem policajac ili inspektorka policije", kaže Mladena.

"Moja želja je da imam traktor duplak", navodi Mladen.

Vlade Dragić je na Fejsbuku pre četiri meseca pokrenuo akciju za obnovu kuće Plazinićima u kojoj nema ni kupatila.

"Uslovi videli ste da je neprilazan put do kuće, nemamo put, ali imaju dve kravice sa kojima dovlače hranu za njih i drva. Imaju motorne testere, kojim otac zarađuje u šumi dnevnice, posječi i čak ima ovaj stari kultivatorčić sa kojim kosi isto da zaradi. I ova deca nisu gladna, nećemo da kažemo da su gladna, ali se kupaju u koritu", kaže Vlade Dragić iz Čačka.

Uz pojedince, podršku je pružila Opština Lučani, ali je pandemija sve usporila. Jedini sigurni mesečni izvor prihoda je dečji dodatak od 12.000. Za drugu pomoć se nisu obraćali, jer kažu da se mora raditi i zaraditi.

"On radi, ja kući, đeca i tako, šta ćemo", poručuje Milica.

"Znači, non stop sam. Kad može, vreme kad daje, kad je ovako lepo ja idem", dodaje Momir.

Plazinići kažu da im je bar da imaju polovan traktor, rešili bi mnogo toga i sami. 

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар