Pilot o akciji koju pamti: Bila je dojava da „boing 747“ preleće preko Srbije i da je u njemu bomba

U roku od nekoliko minuta po dobijanju naređenja, dva pilota dežurne pare spremna su da se izbore za vazdušni prostor Srbije. Čim se oglasi sirena na izdvojenoj stajanci vojnog aerodroma "Milenko Pavlović", čekaju ih migovi 29 – naoružani i napunjeni gorivom.

Do poslednjeg znaka za pokret deli ih skidanje zaštinih osigurača sa oružja, a koje uigrano tehničko osoblje uklanja i pokazuje pilotima – jednako brzo.

Major Nikola Mihajlović, pilot 101. lovačke avijacijske eksadrile kaže da se najčešće radi ili pratnja vojnih vazduhoplova ili pratnja aviona koji prevoze opasni teret.

"Ponekad se dešava da su to vazduhoplovi koji ne uspostave radio vezu sa nadležnom kontrolom leta i onda je naš zadatak je da ih presretnemo i ispratimo", priča Mihajlović.

Jedinica je u pripravnosti 24 časa. Da bi postali njen deo piloti prolaze selekciju i posebnu obuku.

"Uslov za dolazak i početak dežurstva je određeni nivo borbenog osposobljavanja pilota koji se vremenom, naravno, nadograđuje i usavršava. Specifično je dežurstvo, jer mi nemamo vremena za pripremu leta kao u nekim drugim jedinicima, nego jednostavno dobijemo borbeni zadatak i bez navigacijske ili neke druge pripreme jednostavno sedamo u avion i polećemo", kaže Mihajlović.

Šta prvo čeka čuvare neba 

Ove čuvare srpskog neba u vazduhu prvo čeka pozicioniranje u vidno polje pilota presretnute letelice.

"Kada nije moguće uspostaviti radio vezu, jedan od načina da se upozori presretnuti avion je neverbalnom komunikacijom, odnosno lovački avion s dežurne pare naginjanjem s krila na krilo otkriva svoje naoružanje", kaže pilot. 

"Obaranje kao krajnja opcija" 

Ukoliko uz sva upozorenja presretnuta letelica odbije da bude prizemljena – sledi obaranje kao krajnja opcija.

U poslednjih 30 godina toga nije bilo, ali jeste bilo situacija koje piloti dežurne pare pamte.

"Mogu da kažem da je bila dojava da ‘boing 747’ preleće preko naše teritorije, a u njemu je postavljena bomba. Jednostavno sam bio podignut sa dežurne jedinice i izvršio sam eskort, odnosno pratnju od ulaska na našu teritoriju do izlaska sa naše teritorije", seća se Mihajlović.

Eskort francuske akro-grupe – upečatljiv i lep doživljaj

Prepričao je još jednu situaciju, koja mu je, kaže bila draga.

"Imao sam zadatak da vršim eskort francuske akro-grupe duž cele teritorije naše zemlje. Jednostavno sam im se pristrojio, čak postoje neki snimci sa zemlje, čak su i oni objavili neke snimke kako sam bio u njihovoj pratnji, bilo je na 12 hiljada, vrlo upečatljivo i lep doživljaj", priča pilot.

Do 2019. godine na takvim zadacima korišćeni su i "migovi 21" danas isključivo migovi 29. U zavisnosti od zadatka mogu da koriste i svoje maksimalne performanse – i do cilja stignu brzinom od 2.400 kilometara na čas.

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар