Oseti, pogledaj, nagni – tri saveta za proveru papirnog novca

Na prvi pogled identične, na drugi potpuno različite. Novčanice od 500 do 2.000 dinara često su u prometu pa ih trgovci i kupci retko proveravaju. Više pažnje pridaje se apoenu od 5.000, što znaju i falsifikatori, pa ga zbog toga ređe izrađuju. Osim dinara, na udaru su i druge valute.

"U Srbiji se najčešće falsifikuju novčanice od 50 i 100 evra dok je u zemljama Evropske monterane unije najčešći falsifikat 20 evra. Kako se to objašnjava? Tako što se na Zapadu često koriste kartice za obavljanje transakcija dok u Srbiji ljudi koriste evro za obavljanje krupnijih transakcija", kaže Miroslav Jeremić iz Narodne banke Srbije.

A što je apoen krupniji, to je i broj zaštitnih elemenata veći. Ali, potpune zaštite nema, jer nove tehnologije koriste i falsifikatori, koji pre ili kasnije mogu da izrade apoen bilo koje valute. To se desilo i sa švajcarskim frankom, iako važi za jednu od najkvalitetnijih novčanica. Falsifikatom se smatra i banknota čiji je jedan deo originalan, a drugi lažan. Takav slučaj nedavno je otkriven u Srbiji.

"Banka je na automatskoj menjačnici primila dva puta po 500 evra s tim da je to jedan vrlo čudan slučaj, gde je 95 odsto novčanice originalno a svega pet odsto u jednom delu, očigledno je to bilo neko oštećenje pa taj ko je to uradio je bio u strahu da neće moći da naplati takve novčanice, i onda je napravio falsifikat pet odsto novčanice, zalepio za 95 odsto", kaže Jeremić.

Automatska menjačnica koja ima softver koji bi trebalo da prepozna falsifikat nije prepoznala falsifikat upravo zbog tog odnosa 95 originalne i svega pet falsifikovane, rekao je Jeremić.

Zbog toga i savet Narodne banke da se novčanice proveravaju i ručno.

Oseti, pogledaj, nagni – to su tri saveta za brzu proveru papirnog novca. Prava novčanica je pod prstima hrapava, zaštitna nit i vodeni žig na svetlosti se jasno vide, a u zavisnosti od ugla gledanja, boje se menjaju a hologram otkriva različite slike.

Kada se otkrije lažna novčanica 

A kada ovlašćeni menjač otkrije neispravnu novčanicu u obavezi je da ispoštuje određenu proceduru.

"Oduzima se novčanica od stranke, sačinjava se zapisnik, novčanica se šalje u poslovnu banku na ekspertizu i po završetku ekspertize obaveštava se stranka da li je novčanica ok ili nije. Ako jeste, stranci se isplaćuje novac, ako ne, posle banka službenom dužnošću preusmerava proces na organe", kaže Milan Tadić, vlasnik menjačnice.

U tom slučaju stranka naknadu štete može da traži jedino od onoga od koga je dobio lažnu novčanicu, što je u praksi teško dokazivo osim ako nema njen serijski broj.

A upravo serijske brojeve za apoene dolara čijih flasifikata u svetu ima najviše, u obavezi su da izdaju svi menjači u Srbiji. To mogu i za ostale valute, na zahtev klijenata.

(Radio-televizija Srbije)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike