Oko: Struja, najskuplja srpska reč

Profesor Mašinskog fakulteta Miloš Banjac kaže da, prema onome što poručuju iz vlade i što se čuje iz medija, struja ne bi trebalo da bude najskuplja srpska reč.

Štaviše, građani bi prema programu štednje struje mogli da naprave i uštede, a cena struje će rasti samo prema industriji. Ipak, država je uvezla struje u vrednosti od tri milijarde evra, što će neko na kraju morati da plati.

"Prema onome što se čulo, EPS snosi troškove, on se zadužuje. Šta će biti nakon nekoliko godina sa EPS-om – videćemo. Došli smo u situaciju da ćemo i dalje imati jeftinu struju, vlada nas drži prezaštićene", kaže Banjac koji napominje da će na kraju sve to morati preko leđa građana da se prebije.

Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković ističe da je EPS godinama bio izvoznik električne energije, a da sada mora da se uvozi struja. Ukazuje i da je prosečna potrošnja struje u evropskom domaćinstvu 302 kilovata, a kod nas 460 – u Evropi se više ulagalo u energetsku efikasnost, kao i u gasifikaciju.

Problem je, kaže Zdravković, u višedecenijskom neulaganju u nove proizvodne kapacitete, kao i u gubicima u distributivnom sistemu i u samom EPS-u.

Problem sa otkopavanjem uglja i transportom 

Stručnjak za energetiku, ekonomista Aleksandar Kovačević napominje da termoelektrane nisu u stanju da na mrežu iznesu sav raspoloživi kapacitet.

"Srbija je uvoznik električne energije od 12. decemrbra do danas, u manjoj ili većoj meri, zavisi od sezone, dana u nedelji, ali aktivno uvozimo električnu energiju", rekao je Kovačević.

Pojašnjava da je u prvih sedam meseci ove godina proizvodnja struje za 13 odsto niža nego prošle godine, a uzrok tome je iznutra.

"Od 2014. do danas došlo je do ozbiljnog zaostatka u otkopavanju jalovine da bi moglo da se dođe do otkopavanja uglja, taj ugalj do kog se može stići je nižeg kvaliteta nego što je bio ranije i taj proces, mašinerija, ljudi, prostor ne daju više onu količinu energije koju je davao ranije", istakao je Kovačević.

A ugalj koji stigne u elektranu dolazi železnicom, osim jedne količine koja se iz Kostolca prevozi u Obrenovac baržom, koja ide Đerdapskim jezerom, kojim je moguć prevoz.

Problem sa prevozom odnosi se na uvoz koji ide donjim tokom Dunava. A problem su i železnice u celom regionu.

"Železnica je u znatno lošijem stanju u svim zemljama regiona nego što je bila osamdesetih godina, neke luke u regionu na Balkanskom poluostrvu nisu više u stanju ni da pretovare neku robu. Postoji ozbiljni deficit transportnog kapaciteta ne samo za ugalj, već i mazut, sirovu naftu", navodi Kovačević.

Treba li da strahujemo od restrikcija 

Banjac kaže da ne bi trebalo očekivati restrikcije, pre svega zato što imamo stalna uveravanja da će sav nedostatak energije biti uvezen.

"Naš elektroenergetski sistem je snažan u tom smsilu da može da preuzme električnu energiju, pitanje je da li će je biti u regionu. Ako će biti hladna zima, svuda će biti potrebna, pa je možda bude manje i u celoj Evropi", rekao je Banjac.

Napominje da smo prolazili i kroz veće krize, kao i da ćemo racionalnim ponašanjem i određenim merama prebroditi taj period.

Kovačević ukazuje da je ceo elektroenergetski i gasni sistem na evropskom kontinentu u vanrednom naponu, i da mnogo objekata ne radi iz rarnih razloga – na primer, veliki broj nuklearki u Francuskoj je u fazi remonta. Zbog toga napominje da postoji rizik od isključenja i restrikcija na evropskom nivou.

"Kod nas je manji nego u evropskom prostoru, ali mi smo deo evropske jedinstvene interkonekcije, izloženi smo tom riziku hteli ili ne. Naš doprinos tome nije mali, naše hidroelektrane su značajne za stabilnost cele Evrope, a mi ih koristimo za domaću potrošnju i njima pokrivamo situaciju kada su ekstremno hladni dani u decembru i januaru, tada je sistem izložen velikom naponu. Sistem to tehnički može da podnese uz velikie gubitke na mreži. Nije racionalno imati tako velike gubitke u kratkim periodima i nije racionalno vredne objekte, strateškog značaja za ceo kontinent koristiti za tu svrhu", rekao je Kovačević.

Zdravković kaže da su sa njegovog stanovišta kao elektroinženjera, restrikcije najskulja varijanta. Svaki električni sistem je programiran da radi neprestano, a u našem sistemu postoji 38.000 trafostanica. Kada bi došlo do isključenja u sistemu, distributivni sistem bi, kaže, propao. On strahuje ne od rasta cena, već da nećemo imati od koga da uvezemo struju. Zasad višak u ovom delu Evrope ima samo Republika Srpska.

Šta je bolje, štap ili šargarepa

Komentarišući preporučene mere štednje, Banjac je rekao da se za razliku od Evrope gde se kažnjavaju oni koji potroše više, kod nas ide šargarepom, a ne štapom.

"Postoje druge sistemske mere koje mogu da se primenjuju. Meni bi bila logičnija izmena tarifnog sistema, a da svi koji troše manje da manje plaćaju, a ne da oni koji su već štedeli da nemaju prostor za uštedu", rekao je Banjac.

Sagovornici RTS-a saglasni su da postoje preveliki gubici na mreži koji se, prema nekim procenam akreću i do 15 odsto. Opravdani gubici iznosili bi do 7 odsto.

"Taj deo opet mora tehničkim merama da se rešava. Bolje je ulagati novac da se taj sektor unapredi", rekao je Banjac.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike