Oko: Šta se desilo na istoku Ukrajine, a šta u Samarkandu

Sukob Rusije i Ukrajine ušao je u sedmi mesec, bez izgleda da se uskoro okonča, ali je pitanje kako će se ratovati u veoma teškim vremenskim uslovima koje donosi zima. Na ekonomskom planu, možda i najvažnijem za ceo svet, nema pomaka na bolje.

Istoričar Aleksandar Životić, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, rekao je u emisiji Oko da se prodor ukrajinske vojske na istoku zemlje ne može nazvati ofanzivom u klasičnom smislu značenja tog termina, već da je to kontraudar ukrajinske armije koji je krenuo iz Harkovska oblasti u pravcu veoma značajne kopnene linije komunikacije koja ide do Izjuma.

"Dosta se spekulisalo šta se dešava u Hersonskoj oblasti, da li će tu krenuti ofanzivna delatnost. Ono što je sada sasvim jasno, jeste da se radilo o jednom, u prvom redu, demonstrativnom dejstvu, koje je imalo za cilj da što veće ruske snage privuče, da ih drži prikovanim na tom pravcu, a ovamo da se izvrši jedna operacija koja je izvedena na jedan prilično elegantan način. Vidi se da je neko veoma talentovan planirao ovu operaciju", ocenjuje Životić.

Međutim, kako je dodao, poslednjih dana se dešava jedna promena, vezana za napad sa juga, koji ima cilj okruženje Limana i jedne veće teritorije, koja se sad praktično nalazi u podokruženju od strane ukrajinskih trupa.

"Očigledno je da će, ukoliko operacija ne bude stala u narednim danima, ona biti bar jednim krakom usmerena ka Lisičansku i Severodonjecku", kaže Životić.

"Operacije će verovatno stati na prirodnim barijerama" 

Životić očekuje zaustavljanje operacija na nekoj od prirodnih barijera.

"Najverovatnije u ovom trenutku je da se u dogledno vreme, a tu su u pitanju nedelje, možda čak i dani, sve zavisi od atmosferskih prilika, na tom prostoru operacije zaustave na nekoj od prirodnih barijera", kaže Životić.

Na jugu, dodaje, operacije će se najverovatnije zaustaviti oko postojeće linije ili će stati negde na Dnjepru kao na prirodnoj barijeri.

"Slobodno možemo da očekujemo da na jugu intenzitet operacija potraje nešto duže s obzirom na to da je klima drastično drugačija i da je sastav tla drugačiji", objašnjava Životić.

Što se tiče navoda u zapadnim medijima, koji govore o propasti ruske vojske, Životić smatra da je to suviše hrabro.

"Po ovome što se najavljuje i sa ukrajinske i sa ruske strane, daleko smo od neke prekretnice ili od nekog rešenja", ocenio je Životić.

Dve ukrajinske inicijative u Generalnoj skupštini UN

Novinar i diplomata Dragan Bisenić očekuje da će na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija Ukrajina i klimatske promene zauzimati značajan deo rasprave.

Za sada je sa ukrajinske strane moglo da se uoči nastojanje da se obrazuje međunarodni krivični sud za ratne zločine u Ukrajini.

"Međutim, pošto ni Ukrajina ni Rusija nisu potpisnice ugovora o Rimskom tribunalu, o tom krivičnom sudu, onda će biti teško da se ta odgovornost, ako uopšte bude prihvaćena, iznese. Zbog toga će morati da se traži neko rešenje koje je slično međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju", objašnjava Bisenić.

Međutim, napominje da odluke Generalne skupštine imaju savetodavni karakter i ne pretvaraju se u međunarodno pravo, za razliku od odluka Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, koje dobijaju snagu međunarodnog zakona.

Drugi napor ukrajinske delegacije tiče se zaplenjenih, odnosno zamrznutih sredstava Rusije, negde oko 300 miliona dolara, za koje Kijev želi da se na neki način konfiskuju i prebace u fond za obnovu Ukrajine.

Prema ovom zahtevu, dodaje Bisenić, postoji verbalna podrška, ali u svakom slučaju ima i dosta rezervi zbog toga što je Rusija već najavila kontramere u tom slučaju.

Šta se desilo u Samarkandu

U kontekstu dešavanja u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, Bisenić ističe da je iznenađujuće širenje i ekspanzija Šangajske organizacija za saradnju, čiji je samit održan 15. i 16. septembra u Samarkandu, u Uzbekistanu.

Navodi da je veliki broj država izrazio želju ili za članstvo ili za status posmatrača u toj organizaciji, što je, ocenjuje, prosto začuđujuće.

"To su države koje zapravo okupljaju 80 odsto svetskog stanovništva", ističe Bisenić.

Nikolić je rekao da je mnogo veći značaj za Rusiju da zemlje trećeg sveta ne reaguju negativno na ovo što se sada dešava.

"Mislim da je zato za Rusiju potreban nizak profil ovog sadašnjeg dešavanja, da se prevelika pažnja ne poklanja ovim događajima. Zemlje koje ne podržavaju SAD, ne podržavaju ni to što jedna zemlja hoće da anektira teritoriju druge zemlje, ali imaju negativna iskustva sa Zapadom, antikolonijalni pristup i želju za multilateralnim svetom, koji se promoviše na samitu Šangajske organizacije", kaže Nikolić.

Bisenić ukazuje na mogućnost stvaranja alternative Ujedinjenim nacijama.

"Ovo što se desilo sada u Samarkandu i ta masovnost zainteresovanih zemalja, može da liči na početak stvaranja jednog alternativnog modela ili rezervnog modela Ujedinjenim nacijama", smatra Bisenić.

Sve će zavisiti od Kine koja i dalje tehnološki zaosteje za Zapadom, osim u nekim oblastima, dodaje Nikolić.

Bisenić ističe da Kina ne može da izdrži sukob sa Sjedinjenim Američkim Državama, ako u tome nije zajedno sa Rusijom.

"Kina je zemlja koju je lako izolovati, nametnuti izolaciju po morskim putevima. Kina ne može da preti nuklearnim oružjem", objašnjava Bisenić.

Ukazuje da se ni američkom predsedniku Džozefu Bajdenu nije svidelo ono što se dešavalo u Samarkandu, i da se o tome oglasio i portparol Bele kuće.

"Bajden je otišao najdalje u stavu prema Kini. Najavio je da će Sjedinjene Američke Države da ratuju sa Kinom da zaštite Tajvan. On je prvi američki predsednik koji je to izrekom rekao", napominje Bisenić.

Šta će Putin poručiti u obraćanju naciji

Što se tiče obraćanje naciji predsednika Vladimira Putina, koje je bilo najavljeno za danas pa odloženo za sutra, Nikolić smatra da bi to moglo da bude neko pojašnjenje u vezi sa referendumima o pripajanju Rusiji koji su zakazani u oblastima Hersona, Zaporožja, Luganska i Donjecka.

Sa druge strane, dodaje Nikolić, to bi moglo da bude ono što iščekuju mnogi "jastrebovi", koji se nerealno nadaju da bi to mogla biti puna mobilizacija, mada je verovatniji neki polukorak.

Životić objašnjava da bi, ukoliko te oblasti, gledano sa ruske strane postanu sastavni delovi Ruske Federacije, svaka ukrajinska vojna operacija protiv tih teritorija bila smatrana agresijom na Rusiju.

"To bi u skladu sa ruskim pravnim sistemom povuklo određen način reagovanja, uključujući i vojni. To bi bilo proglašeno ne za specijalnu operaciju, već za agresivni rat protiv Ruske Federacije. Vojna doktrina je tu veoma jasna i na precizan način procenjuje koje su procedure i šta bi se u tom slučaju desilo", kaže Životić.

Navodi da je važna reakcija Turske, koja je poručila da nikakve promene međunarodno priznatih granica ne dolaze u obzir, uključujući tu i Krim.

Da li je moguće proglašenje ratnog stanja na delu teritorije

"Ono što dolazi iz Rusije kao neka poluinformacija, kaže da bi bilo moguće proglašenje ratnog stanja u određenim pograničnim oblastima prema Ukrajini", navodi Životić.

Objašnjava da bi u slučaju proglašenja ratnog stanja, vojne vlasti dobile mnogo šira ovlašćenja, kao i sav ostali "aparat sile".

Ne očekuje proglašenje ratnog stanja na celoj teritoriji Rusije i podseća da ni Sovjetski Savez, kada je počeo Drugi svetski rat, nije proglasio ratno stanje na celoj teritoriji.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike