Okanović: Nesreća u Bugarskoj treba da nas opomene, bojim se da nikada nećemo saznati punu istinu

Najmanje 46 ljudi je poginulo kada se zapalio autobus iz Severne Makedonije u Bugraskoj. Među poginulima je dvanaestoro dece. Svi detalji još nisu poznati.

Damir Okanović kaže za RTS da je autobuski prevoz je i dalje najbezbedniji vid drumskog prevoza.

"Svi oni koji upravo treba da krenu da put autobusom ili da pošalju svoju decu, ne treba sada da imaju neke crne misli i da se plaše da će izgoreti u autobusu. Mnogo ste više u riziku da vam se desi nešto loše ukoliko ste u automobilu, još više ako ste na motociklu", navodi Okanović.

Ističe da autobuski prevoz ima određene slabe tačke i da kada se desi nezgoda sa autobusom to ima razmere masovne nesreće.

Na delu auto-puta na kojem je došlo do nesreće i 1996. dogodila se teška saobraćajna nesreća u kojoj je poginulo 16 ljudi. Ovog puta, nažalost, broj stradalih je mnogo veći. Na pitanje da li je ta deo auto-puta u Bugarskoj sporan, Okanović kaže da se to ne može isključiti.

"Veći je proglašena ljudska greška, ja imam razloga da verujem da će zvanična verzija ići u tom pravcu, jer 46 mrtvih duša ne bi u političkom smislu bilo prihvatljivo da ode na teret države, odnosno puta, jer zna se ko gradi puteve i ko ih održava", navodi Okanović.

Navodi da na društvenim mrežama komentarišu da je taj deo auto-puta sporan, kao i da pojedini eksperti u Bugarskoj navode da je tu problem i da nije dobro isprojektovana ta deonica.

"Bojim se da mi nikada nećemo saznati punu istinu, vozači su stradali, vođa puta takođe. Naš čovek iz Bujanovca je izgleda jedini koji je preživeo, a bio budan u trenutku nezgode, on bi mogao da da neke zanimljive detalje o okolnostima pod kojima je došlo do nezgode, ali se plašim da nikada nećemo saznati ni zbog čega je došlo do nezgode, a možemo samo da pretpostavljamo zašto 46 ljudi nije uspelo da se evakuiše iz autobusa", naglašava Okanović.

"Svaka saobraćajna nesreća posledica neke greške"

Na pitanje kako je moguće da vozač nije pokušao da zakoči i da nema tragova kočenja na licu mesta, Okanović kaže da ne mora da ostane trag kočenja, jer kod novih vozila postoje sistemi koji sprečavaju blokadu točkova.

"Tu je možda postojalo i neko drugo vozilo, ali to možemo samo da pretpostavljamo, da nagađamo, možda je tu bilo neko vozilo koje je iznenada preseklo putanju autobusa, pa je vozač reagovao skretanjem. Moglo je svašta da bude, ono što svakako nije moglo da bude da je to neka natprirodna sila i da niko nije pogrešio", poručuje Okanović.

Naglasio je da je svaka saobraćajna nesreća posledica neke greške, kao i da je moguće da je nesreća posledica nekog kvara na autobusu.

Kakve kontrole autobusi i vozači prolaze 

Govoreći o tome kakve kontrole prolaze autobusi koji idu na tako duge destinacije, Okanović kaže da po našim propisima autobusi na najviše šest meseci moraju da idu na tehnički pregled, a vozači na najviše tri godine na lekarski pregled.

"Autobuskom prevozu se posvećuje posebna pažnja, policija učestalo kontroliše da li vozači poštuju propise što se tiče radnih vremena. Vozači profesionalci ne mogu da sednu u autobus i voze koliko hoće, već postoje prospisi koji definišu koliko u toku dana smeju da voze, kada moraju da prave pauze, odmore, koliko ti odmori moraju da traju", navodi Okanović.

Podsetio je na tragediju koja se dogodila kod Vrčina 2014. godine kada je vozač zaspao.

"Zaspao je zato što je dovezao autobus do Grčke, odmorio se nekih pola sata, i odmah krenuo da vraća turu nazad. Čovek je satima vozio, stigao ga je umor kod Vrčina", rekao je Okanović.

Reagovanje hitnih službi u slučaju masovne nezgode slaba tačka

Naglasio je da ova nesreća u Bugarskoj treba da nas opomene i da pored toga što posvećujemo pažnju bezbednosti autobuskog prevoza, slaba tačka nam je reagovanje hitnih službi u slučaju masovne saobraćajne nezgode.

"Nažalost, naš sistem nije na većini teritorije Srbije spreman da reaguje u takvim situacijama, prosto nemamo kapacitete. Na primer, kada bi se jedna takva nezgoda desila između Zlatobora i Nove Varoši, vi biste mogli u toku nekih 20-25 minuta da očekujete maskimalno dve ekipe Hitne pomoći, a zamislite da imate 46 povređenih. Definitivno je to nešto što moramo da unapredimo", naglašava Okanović.

Istakao je da smo počeli da se bavimo time i da će posebna pažnja biti posvećena reagovanju sistema hitne službe u slučaju masovne nesreće.

Premor vozača najveći problem 

Kada je reč o kontrolama saobraćajne policije i tome na koje greške najčešće nailaze, Okanović kaže da je najveći problem sa vozačima.

"Mi smo imali situaciju do skoro da je bio višak vozača na tržištu i onda, pogotovu u privatnim kompanijama, su vozači bili prinuđeni da voze mnogo više nego što ima zakon to dozvoljava, odnosno da sedaju umorni za volan. Međutim, sada imamo kontra situaciju da vozači nedostaju, ali i dalje je praksa u nekim pre svega privatnim kompanijama, ali moram da kažem i javnim, da se ne poštuju ta radna vremena", kaže Okanović.

Najveći problem kod nas nije tehnička ispravnost vozila, starost voznog parka, već umor i premor vozača.

Ističe da su kazne dosta velike i za prevoznike i za same vozače, ali da se vozači nekako dovijaju.

"Postoje te kartice koje beleže kada je vozač upravljao, kada nije i to je neki vaš mali dosije koji nosite uvek sa sobom, on je kao lična karta i dužni ste na zahtev policije da date tu karticu da vam se očita šta ste vi radili. Međutim, neki izbegavaju, pa uzimaju kartice od kolege, pa voze sa dve kartice. Nije tu sjajna situacija", kaže Okanović.

Ističe i loš odnos poslodavaca koji nameću vozačima da voze prekovremeno.

"Kažu da mnogi naši ljudi odlaze u inostranstvo jer su bolje plate, pa nisu samo bolje plate, već su i bolji slovi rada. Teško ćete u nekoj nemačkoj kompaniji da imate problem sa tim da vam poslodavac kaže zanemari ti pravila i vozi ti dana 11, 12 sati, pa sutra opet 12 sati i slično. To se u nekim državama ne toleriše od strane samih vozača, a kod nas su nekako vozači navikli da ih primoravaju da rade nešto što ne treba i to je jedan loš odnos", navodi Okanović.

Ističe da u tim slučajevima mogu da se obrate saobraćajnoj policiji, inspeciji rada, ali da se jako mali broj prijavljuje, jer imaju strah.

"U pitanju je svakako manjak svesti i onaj koji želi da mu vozač vozi duže i bude umoran, mora da bude svestan da sutra taj vozač koji je umoran može upravo da naleti na njegovo dete ili nekog dragog. Svi smo mi ugroženi nebezbednim ponašanjem i nije dobro da kreiramo sistem gde ćemo imato slabe tačke, jer mi sami možemo da budemo žrtve toga", poručuje Okanović.

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар