Oficir Žuber: Pakao ne može biti ovako užasan!

Primirje je potpisano u 5 sati i 15 minuta ujutru, a istog dana u 11 sati zvona širom Francuske oglasila su da je i poslednja neprijateljska sila, Nemačka, potpisala kapitulaciju.

Na čelu nemačke delegacije bio je Matijas Ercberger, civil koga su nemački nacionalisti ubili kao izdajnika 1921. godine, a nacisti su činjenicu da je Matijas bio civil kasnije koristili kako bi negirali da se nemačka vojska predala.

Posle potpisivanja primirja, nastavljeni su pregovori o uslovima mira. Oni su dogovoreni Versajskim mirom, koji je potpisan 28. juna 1919. godine. Tim događajem je i zvanično okončan Prvi svetski rat.

Opisujući u svom dnevniku užase Velikog rata, francuski oficir Alfred Žuber je napisao neposredno pre pogibije: "Čovečanstvo je ludo. Mora biti ludo da bi radilo ono što radi. Kakav masakr. Kakve scene horora i pokolja. Ne mogu da nađem reči da prenesem svoje impresije. Pakao ne može biti ovako užasan! Ljudi su ludi!"

U Velikom ratu se borilo više od 65 miliona ljudi iz 30 zemalja, a poginulo je deset miliona.

Velika Antanta, čiji deo je bila i Srbija, izgubila je oko šest miliona, dok su Centralne sile izgubile četiri miliona ljudi.

Stradalo je 35 miliona civila, više od 15 miliona je poginulo, dok je 20 miliona ranjeno. Gotovo dve trećine vojničkih smrti u tom ratu bile su posledica borbi, dok je trećinu odneo španski grip čija je epidemija izbila 1918.

Rusija je u Velikom ratu imala najbrojniju vojsku, gotovo 12 miliona ljudi, od kojih je tri četvrtine poginulo, ranjeno ili nestalo.

Nemci su prvi koristili bacače plamena 

Mnogi detalji i događaji iz Velikog rata i nisu poznati široj javnosti, pa tako verovatno ni da su Nemci prvi u tom sukobu koristili bacače plamena, koji su plamen bacali i na daljinu do 40 metara.

Francuska je prva upotrebila bojni otrov avgusta 1914. godine, a Nemci su to uradili januara naredne godine protiv Rusa.

Gotovo 1,2 miliona vojnika umrlo je od gasa. Korišćeno je 30 različitih vrsta bojnih otrova. Vojnici su najpre na lice stavljali tkaninu natopljenu urinom, da bi do 1918. gas-maske postale pouzdana zaštita.

Na kraju rata mnoge zemlje su potpisale sporazum po kome se upotreba ovog oružja zabranjuje.

Prvi britanski tenk "jurio je" brzinom od 4,8 kilometara na sat, a ekpslozivi koji su uništavali nemačke linije u Belgiji čuli su se u Londonu koji je udaljen 220 kilometara. 

Psi su korišćeni kao kuriri koji su nosili naređenja do prvih linija fronta u kapsulama zakačenim na njihovo telo.

Više od 500.000 golubova nosilo je poruke između glavnih štabova i prvih linija fronta.

Najuspešniji pilot u celom ratu je bio fon Rihthofen, poznat kao Crveni baron, koji je oborio 80 savezničkih aviona, a poginuo je iznad Amijena. Najuspešniji sa savezničke strane bio je Francuz Rene Fonk, koji je oborio 75 avona.

"On nas drži podalje od rata" 

Slogan kojim je Vudro Vilson pobedio u kampanji za predsednika SAD 1916. godine bio je : "On nas drži podalje od rata", da bi SAD samo mesec dana kasnije objavile rat Nemačkoj. 

Mreža rovova na Zapadnom frontu bila je dugačka preko 700 kilometara i išla je od Lamanša do Švajcarske, a britanski pesnik Zigfrid Sasun je napisao: "Kada se sve sabere, rat je uglavnom bio stvar rupa i jaraka".

Američki hamburgeri, nazvani po nemačkom gradu Hamburgu, tokom rata su preimenovani u "salisberski biftek", frankfurteri su preimenovani u "slobodarske kobasice", jazavičare (dašhunde) su zvali "slobodarski psi", a škole su prestale da predaju nemački jezik.

Iako Amerikanci nisu svojim Indijancima dali državljanstvo sve do 1924. godine, 13.000 njih je služilo u vojsci tokom ovog sukoba.

I više od 200. 000 američkih crnaca je takođe bilo u ovom ratu, ali samo 11 odsto kao borci. Ostali su kopali rovove, radili na istovaru i utovaru, gradili puteve. Služili su u 92. i 93. segregacionoj diviziji. 

U Americi su, inače, ignorisana dela harlemskih paklenih boraca, američkih crnaca koji su zbog svog herojstva u prvim linijama fronta odlikovani francuskim Ratnim krstom. 

Prvi svetski rat je od SAD napravio najmoćniju vojnu silu na svetu, a od od Rusije je napravio Sovjetski Savez.

Dan primirja u Srbiji simbolizuje cvet "Natalijina ramonda" 

U Srbiji je Dan primirja državni praznik od 2012. i obeležava se kao i svuda u svetu 11. novembra. Pre toga, od 2005. godine obeležavao se na prvim časovima u svim osnovnim i srednjim školama u Srbiji.

Dan kapitulacije Nemačke u Prvom svetskom ratu u Srbiji simbolizuje cvet Natalijina ramonda, nazvan po kraljici Nataliji Obrenović.

Nežni, bledoljubičasti cvet sa imenom kraljice poznat je po svojoj neverovatnoj izdržljivosti i pod nadimkom "cvet feniks", jer, čak i kad se potpuno osuši, može ponovo da oživi kada se zalije. Ponovno rađanje povezuje se sa činjenicom da je i Srbija uspela da "stane na noge" nakon iscrpne borbe.

Ovaj cvet se može naći na istoku Srbije, a najviše ga ima na planini Nidže, čiji je vrh Kajmakčalan bio poprište slavne bitke u Prvom svetskom ratu, u kojoj su se sprski vojnici borili pod komandom vojvode Živojina Mišića.

Pozadina značke sa cvetom ramonde je zeleno-crna, što su boje Albanske spomenice, a spomenica i značaka zajedno čine amblem Dana primirja.

Medalju albanska spomenice poneli su svi borci srpske vojske koji su se povlačili preko Albanije u prvom svetskom ratu i ona je spomen na taj veliki podvig naših ratnika u zimu 1915/1916. godine.

(Radio-televizija Srbije)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike