Odlazi li petodnevna radna nedelja u penziju – kakva su iskustva onih koji već rade četiri dana

Neke firme već rade od ponedeljka do četvrtka, ima ih i u Srbiji. Kompanija "Manpower group", koja se bavi ljudskim resursima, pre šest meseci skratila je radnu nedelju.

"Brojne su prednosti koje nam je ovaj projekat doneo – počeo bih od produktivnosti, jer je ona podjednako važna i za zaposlene i za kompaniju, povećana je i motivacija. Verujemo da će veća motivacija i produktivnost doneti boljem ekonomskom blagostanju kompanije. Suštinski benefit ovog projekta jeste što sa manjem brojem radnih sati plate ostaju na istom nivou", kaže Aleksandar Plavšin, menadžer za korporativne poslove "Manpower group".

To je potpuno nova dimenzija života, kažu zaposleni.

"Neke kolege slobodan petak koriste kako bi pobegle iz grada i proveli kvalitetnije vreme sa svojom porodicom i prijateljima, dok drugi to koriste kako bi radili na ličnom razvoju. Ponedeljak je dan koji je dobio drugu dimenziju sa slobodnim petkom", navodi Marina Nedeljković, konsultant za ljudske resurse "Manpower group".

Od kraja šezdesetih godina nije bilo promene radne sedmice 

Zvuči kao raj za zaposlene, ali od skraćene radne nedelje više profitira poslodavac. 

"Imali smo slučajeve od kraja 19. veka do šezdesetih godina kada je subota oslobođena. To nije bio slučaj ranije, radno vreme je bilo mnogo duže. I konačno, mi od kraja šezdesetih godina nismo imali promenu radne sedmice i sada se nameće to kao pitanje, budući da je produktivnost rada tada porasla tri puta, dok su plate u SAD rasle duplo sporije", objašnjava Goran Nikolić, ekonomista.

Petodnevna radna nedelja je ideja industrijalca Henrija Forda od pre sto godina. Sa te strane Atlantika sada stiže novi pristup.

"Ono što vidimo dešava se uglavnom na nivou Zapadnog sveta koji ima najveću produktivnost i najveći prostor i uvek je bio pionir u tim aktivnostima. Kina je tek nedavno uvela dva slobodna dana, u Indiji i dan-danas ljudi rade šest dana", dodaje Nikolić.

Mala preduzeća bi mogla da se nađu pred novim problemom

Promene nisu uvek jednostavne. IT sektor četiri radna dana može lako da usvoji, ali mala preduzeća bi mogla da se nađu pred novim problemom.

"Tu je osnivač porodica i dvoje, troje, četvoro zaposlenih. Oni već rade na margini egzistencije, sa vrlo niskom stopom profitabilnosti i to bi za njih bio preveliki udar. Ako čovek uvede da se radi četiri dana, on će morati nekog drugog da angažuje, za to ne postoji budžet, ne postoji dovoljno novca. Što znači da će on i njegova porodica raditi non-stop što već i čine, tako da ćemo onda njih uvesti u jedno vrlo nehumano stanje", ističe Dragiša Ristovski iz Centra za razvoj poslovnih veština "Dr Gilbert".

Revolucija radnog vremena traži revoluciju u svesti i zaposlenih i poslodavaca. Nije reč o tome da se radi manje, već da na posao dolazimo odmorniji i spremniji, kako bismo uradili više i bolje za kraće vreme. Ali to je idealna slika. 

"Mi pričamo o nadogradnji, ali kada govorimo o poslodavcima – postoji gomila njih koji ne ispunjavaju elementarne stvari još uvek: kasne s platama, ljudi ne dobijaju slobodne dane koji su im zagarantovani, prekovremeni rad im nije plaćen. Koja je opasnost kada je reč o zaposlenima? Dešava se da kada je poslodavac više okrenut ljudima i ima taj humani pristup da neki ljudi to shvate kao neku vrstu slabosti ili opuštanja, jer nije poenta da mi skratimo radno vreme, a da nam opadne produktivnost", objašnjava Ristovski.

Najteža primena u maloprodaji i ugostiteljstvu

Kraća radna nedelja najteže bi se primenila u maloprodaji i ugostiteljstvu, gde se ne radi na normu, već na vreme. Kraća radna nedelja znači zapošljavanje dodatnih ljudi, odnosno veće troškove na isti prihod. A plate su tu ionako niske.

"To nisu atraktivne pozicije, sve manje ljudi hoće da se bavi maloprodajom, što znači da nema dovoljno radnika, a druga stvar: opet treba naći budžet i to platiti. Tako da je to izuzetno teško izvodljivo, gotovo neizvodljivo", smatra Ristovski.

Veliki izazov bilo bi uvođenje četvorodnevne radne nedelje i u javnom službama. Svi priželjkujemo da imamo usluge javnog sektora i subotom i nedeljom, a ne da ni petkom ne budu dostupne.

"U javnom sektoru bi se to rešavalo na taj način što bi se skratilo radno vreme tokom više dana, pa bismo onda imali radnike koji bi radili od ponedeljka do četvrtka, drugi od srede do subote, da se rasporedi posao. Postoji mogućnost da se u celokupnom javnom sektoru to uradi zato što je to akt države i ako bude krenulo, država to može najlakše da postigne, jer je poslodavac i, na kraju krajeva, da rasporedi rad da glavne funkcije države ne trpe", navodi Nikolić.

"Nećemo predvoditi trend, ali će promene i nas zapljusnuti"

Neradni petak bi, dakle, mogao da postane nova normalnost.

"Naravno mi nećemo biti pioniri u tome. Srbija zaista ne može kao zemlja koja nije ekonomski na nivou Zapadne Evrope, ne možemo predvoditi taj ceo trend, ali će te promene i nas zapljusnuti i, na kraju krajeva, kompanije pre svega strane počeće da primenjuju, onda država može jednim potezom za 600.000 ljudi da uradi isto i onda imate jednu sasvim novu stvarnost da su ljudi srećniji", naglašava Nikolić.

A da li bismo zaista bili srećniji ako manje vremena provodimo na poslu? Nekima bi i tri slobodna dana nedeljno bilo malo da ostvare sve svoje želje, a drugima je i jedan slobodan dan previše.

"To nas vraća ne samo praktičnim pitanjima, šta sa našim vremenom da uradimo, kako da ga strukturišemo i šta nam je od resursa potrebno da bi to vreme bilo lepo organizovano, nego nas vraća pitanju da li mi umemo da provodimo kvalitetno vreme sa sobom i vraća nas toj našoj privatnoj sferi. Često ljudi žive podvojeno – jedno je njihov privatni svet, drugo profesionalni identitet, osećaju se sigurnije u tom ambijentu, a postoje neki problemi kojima se vraćaju ili od kojih beže onda kada se posvećuju poslu", ističe Kristina Brajović Car, psiholog.

U Belgiji radnici pregovaraju s poslodavcem o četvorodnevnoj radnoj nedelji

Mnogi ni u slobodno vreme ne mogu da se odvoje od posla.

"Ali vam daje mogućnost da izvan nekog radnog ambijenta možda se osvrnete na ono što ste uradili i da postavite plan za dalje. Mislim da je važno napraviti tu pauzu, koja ne mora da bude prazna pauza, može da bude i ispunjena samo drugačijom perspektivom, a istim temama", dodaje Kristina Brajović Car.

Ove promene podstakla je pandemija – pre svega shvatanje fleksibilnosti radnog mesta i radnog vremena. Neke države već primoravaju poslodavce da pregovaraju o tome sa radnicima.

"Vlada Belgije je izglasala predlog zakona koji omogućava zaposlenima da pregovaraju sa svojim poslodavcem o četvorodnevnoj radnoj nedelji. On nije dužan, ali mora da obrazloži zašto neće da uvede taj koncept, i to važi za preduzeća sa više od 20 zaposlenih. Slične zakone ima nameru da uvede i Škotska i Vels, kao i Španija", navodi Nikolić.

Prema poslednjim podacima Evrostata, radnici u Srbiji u proseku na poslu provedu 44,8 sati nedeljno i to nas, bar statistički, čini najvrednijim Evropljanima. To znači da još nismo savladali ni petodnevnu radnu nedelju iako je prošlo više od pola veka od njenog uvođenja. Od tada se tržište rada umnogome promenilo i neka prilagođavanja su neophodna.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike