Od omikrona i Rusije – koje su još teme obeležile početak godine u EU

Iako više ne zagovaraju napuštanje EU, desni evroskeptici od Poljske do Italije odluke Brisela predstavljaju kao suprotne nacionalnim interesima, zalažući se za primat nacinalnog prava u odnosu na evropsko.

Poraz predsednika Makrona na predsedničkim izborima bio bi udarac za dalje produbljivanje evropskih integracija.

Eventualni poraz premijera Orbana 3. aprila u Mađarskoj, oslabio bi tabor suverenista unutar Evrope, a posebno vlade u Varšavi, koju izbori čekaju naredne godine.

Sve to u vezi je sa vladavinom prava, drugom ključnom temom, u kojoj bi Brisel osnažen tvrđim stavom nemačke vlade mogao odlučnije da nastupi u tekućem sporu sa Budimpeštom i Varšavom.

Da li omikron nagoveštava kraj pandemije još nije sasvim jasno, ali je sve izvesnije da je postkovid Evropi potreban novi eknomski model.

Samitu u martu biće posvećen izmeni postojećih ograničenja javnog duga i deficita, u ime većeg javnog ulaganja i zajedničkog evropskog zaduživanja.

U sendviču između SAD, Rusije i Kine, EU će pokušati da izgradi sopstveni odbrambeni kapacitet uključujući i zajedničke vojne snage.

Najzad – proširenje na Zapadni Balkan ostaje na agendi, uz čak dva samita na najvisem nivou najavljenim za ovu godinu, za vreme francuskog i češkog predsedavanja.

Ali broj sastanaka ni do sada nije bio garancija konkretnog napretka.

(Radio-televizija Srbije)

Пошаљи коментар
Најновије из рубрике