Novi samit lidera EU i Zapadnog Balkana u decembru, prvi put u jednoj od zemalja regiona

Iako konsultacije još uvek traju, u evropskim diplomatskim krugovima ocenjuju da Srbija nema izgleda da bude domaćin ovog sastanka na najvišem nivou, pre svega zbog neusklađenosti Beograda sa spoljnom politikom EU prema ratu u Ukrajini.

"Stavovi i retorika Srbije o sankcijama prema Rusiji i ratu u Ukrajini za mnoge zemlje članice su neprihvatljive", navode evropske diplomate i ocenjuju da će samit "najverovatnije biti održan u Albaniji ili Severnoj Makedoniji".

U Briselu ocenjuju da je rat u Ukrajini ojačao svest u Evropi o važnosti politike proširenja za stabilnost kontinenta, o čemu govori i demonstrirana spremnost da se ubrzano napreduje u razgovorima sa Ukrajinom i drugim zemljama koje do nedavno uopšte nisu bile deo procesa.

"Važno je da zemlje Zapadnog Balkana ne ostanu po strani i tako propuste momentum za brži napredak", navode diplomatski izvori i ocenjuju da će se u narednim mesecima tražiti načini za konkretne pomake u pitanjima kao što su početak pregovora sa Severnom Makedonijom, konkretniji napredak u dijalogu Beograda i Prištine, status kandidata za BiH i prištinski zahtev za viznu liberalizaciju.

Početkom oktobra samit Evropske političke zajednice u Pragu 

Pre samita u decembru, 6. oktobra će u Pragu biti održan samit takozvane Evropske političke zajednice, na inicijativu francuskog predsednika Makrona i predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela.

Taj novi format bi trebalo da za istim stolom okupi članice EU i one zemlje koji nemaju, ili ne žele perspektivu članstva, pružajući platformu za redovnu debatu o pitanjima od zajedničkog interesa za ceo kontinent, od bezbednosti i energetike, do klimatskih promena i povezanosti.

Uz pozive zemljama Zapadnog Balkana, kako saznajemo, predsednik Evropskog saveta Mišel i češki premijer Vijala na samit su pozvali i Veliku Britaniju, Ukrajinu, Moldaviju, Gruziju, Tursku, Azerbejdžan i Izrael.

Nemački kancelar Šolc podržao je projekat Evropske političke zajednice, uz ogradu da on ne može da bude zamena za proširenje EU.

Istovremeno, Šolc je najavio "oživljavanje" Berlinskog procesa i održavanje novog samita u okviru ove inicijative 3. novembra u Berlinu, sa fokusom na Zelenu agendu i zajedničko regionalno tržište.

Mnoge zemlje članice, međutim, smatraju da je Berlinski proces nedovoljno inkluzivan format, jer okuplja samo trećinu članica EU, te da je zato potreban signal šireg evropskog političkog angažmana na Balkanu, između ostalog i kroz samit lidera EU I Zapadnog Balkana, najavljenog za početak decembra u regionu.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike