Nestašica mikročipova primorala mnoge države na domaću proizvodnju – kakva rešenja nudi Srbija

Američki Kongres usvojio je federalni program vredan 52 milijarde dolara za jačanje domaćih kapaciteta za proizvodnju čipova, a zakon sada ide u Belu kuću, gde se očekuje da će ga predsednik Džo Bajden potpisati početkom sledeće nedelje.

Program sadrži odredbu koja obavezuje kompanije koje dobiju finansijska sredstva da neće povećavati svoju proizvodnju čipova u Kini.

"Ovo je loš trenutak za predsednika Sija i Komunističku partiju Kine. Uspavani gigant se konačno probudio zbog izazova sa kojima se suočavamo, a koje je izazvala Kina, njen agresivni stav i želja da nam uskrate pristup naprednim poluprovodnicima", upozorio je Džon Korin, senator Sjedinjenih država za Teksas.

Kina upozorava da bi američki zakon o "čip" tehnologiji trebalo da se sprovodi u skladu sa relevantnim pravilima Svetske trgovinske organizacije i principima otvorenosti, transparentnosti i nediskriminacije. 

"Stabilnost industrijskih lanaca snabdevanja je globalno pitanje koje sve zabrinjava. Kina veruje da bilo koji doneti zakon trebao da bude otvoren, a ne diskriminatoran i isključiv, kao i da joj cilj bude promovisanje stabilnosti globalne industrije i lanaca snabdevanja, a ne da destabilizuje globalno tržište", istakla je Šu Jueting, portparolka Ministarstva trgovine Kine.

Kao lider u prizvodnji naprednih mikročipova izdvojio se Tajvan. Procene su da se u toj zemlji proizvede oko 90 odsto najnaprednijih čipova, pa su supersile duboko zavisne od tog malog ostrva. 

Da li Srbija ima svoju šansu 

"Činjenica je da se nekoliko decenija unazad sva proizvodnja koja je zahtevala veliku količinu ljudi i velike kapitalne investicije pomerala u Aziju. Kao neko ko još uvek kupije sa svih tržišta podizanje opštih kapaciteta bi trebalo nama da pogoduje, kako u rokovima isporuke, tako moguće i u ceni", smatra Nebojša Bjelotomić, iz Inicijative "Digitalna Srbija".

Jovan Stojanović, startap "Anari AI", ocenjuje da geopolitička situacija i tenzije između Kine i Amerike u velikoj meri utiču na taj proces gde su investitori veoma zabrinuti u kom smeru će taj ceo proces ići. 

Stručnjaci sada aktivno razvijaju sisteme kako bi premostili globalnu nestašicu poluprovodnika. Jedno od najinovativnijih rešenja ponudio je novosadski startap koji razvija platformu za personalizovane čipove za veštačku inteligenciju. 

"Naš startap dnosi revoluciju u tome da, zapravo, u `claudu` kroz softver mi omogućavamo razvoj veoma robusnih sistema za veštačku inteligenciju, gde to možemo da uradimo za nedelje, umesto godinama, koliko je trenutno potrebno da biste okupili sve neophodne resurse", ističe Stojanović. 

Poluprovodnici su osnova modernih tehnologija i neizostavni faktor u svetskom lancu proizvodnje automobila, računara, mobilnih telefona i drugih elektronskih uređaja. Ulaganjem u domaće startapove i naša zemlja ima otvorene šanse na tom tržištu. 

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike