Nemci su 6. aprila srušili Narodnu biblioteku, ali verovatno na drugačiji način nego što se misli

Beograd je u svojoj istoriji bio rušen više desetina puta, a ovih dana obeležava se i ravna godišnjica – osam decenija od kada je Nemačka iz vazduha napala Beograd, prestonicu Kraljevine Jugoslavije.

Međutim, nije 6. april jedini datum koji se vezuje za bombardovanje u tom neobjavljenom ratu.

Istoričar Aleksandar Životić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, rekao je u Jutarnjem programu da je Beograd bombardovan u četiri talasa – šestog, sedmog, jedanaestog i dvanaestog aprila.

"Ti talasi jesu bili manjeg obima i intenziteta, ali svakako su postojali i nisu bili zanemarljivi", istakao je Životić.

Što se tiče rušenja Narodne biblioteke, Životić kaže da postoje kontroverze o tome kako je ona uništena.

"Činjenica je da je biblioteka uništena i sa njom neprocenljivo nacionalno blago, pre svega retki srednjovekovni rukopisi, onda ogroman broj knjiga, pola miliona svezaka je uništeno", navodi Životić.

Međutim, kako je dodao, ostala je kontroverza kako je došlo do rušenja.

"Da li je to bilo naređeno, da li je to bio direktan cilj, da li je ona bila, modernim jezikom rečeno, kolateralni cilj usled promašaja određenih markiranih vojnih ciljeva u Donjem gradu ili Železničke stanice. Naravno, tu postoji jedna kontroverza koja nije proverena niti je moguće proveriti, a to je mogućnost vezana za paljenje iznutra i da je to delo određenog Folksdojčera", rekao je Životić.

Životić navodi da je najverovatnije da biblioteka nije pogođena razornim projektilom i da je moguće da je pogođena takozvanim zapaljivim, fosfornim štapićem i da je došlo do požara koji je goreo nekoliko dana.

"Tu svakako treba pomenuti odgovornost ne toliko Uprave, koliko samog ministarstva, koje se oglušilo o molbe odnosno zahteve upravnika da biblioteka bude iseljena van Beograda. To se nije desilo, birokratija je bila spora", objasnio je Životić.

Moskovski gambit i subverzija u borskim rudnicima 

Pre Drugog svetskog rata područje naše zemlje bilo je u sferi ekonomskog interesovanja velikih sila, čime se Životić bavio u knjizi "Moskovski gambit".

Objašnjava da je prostor Jugoslavije i Balkana u drugoj polovini tridesetih bio prostor nadmetanja za uticaj velikih sila, pre svega Velike Britanije i Nemačke, a potom i Sovjetskog Saveza.

Jedan od načina borbe bio je da se Nemačka istisne na ekonomskom planu, u čemu Sovjeti nisu imali uspeha.

Kaže da je eklatantan primer rudnik u Boru, gde se pokušala jedna vrsta ekonomske subverzija prema Trećem rajhu, koji je veliki deo svojih potreba za bakrom zadovoljavao iz borskih rudnika.

Životić se osvrnuo i na događaje od 27. marta i ocenio da je suštinski to bio izraz široko rasprostranjene volje unutar srpskog dela jugoslovenske javnosti.

"Većinsko raspoloženje u srpskom narodu je bilo takvo da se ne prihvati pristupanju Trojnom paktu", zaključio je Životić.

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар