Nemački plan za reformu prava na azil

Godine prolaze, a u debati oko reforme zajedničkog sistema azila u Evropskoj uniji ne događa se ništa ili gotovo ništa – to bez okolišanja tvrde i diplomate koje rade za EU.

Migraciona politika unela je jaz među zemlje članice. One na istoku, ali i neke zapadne članice, odbacuju model raspodele migranata po ključu ili kvotama.

Države na spoljnim granicama Unije i zemlje koje su glavni cilj migranata, među njima i Nemačka, žele da se izbore za to da se osobe kojima je potrebna zaštita, dakle ratne izbeglice i podnosioci zahteva koji imaju realne šanse da ga i dobiju, ubuduće "podele" po čitavoj EU.

Prethodni saziv Evropske komisije, čiji je mandat okončan s poslednjim danom novembra, u tom kontekstu ponudila je sedam zakonskih predloga, ali oni nisu svi mogli da budu usvojeni jer su neke zemlje blokirale taj proces – na primer Mađarska, Poljska ili Austrija.

Nemački ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer (CSU) sada želi da stvari pokrene sa mrtve tačke.

On je na sastanku sa svojim koleginicama i kolegama iz EU na sto stavio papir koji nudi temelje za neku novu, buduću politiku azila. Najvažnije tačke su sledeće:

• Zaštita spoljnih granica EU;

• Predispitivanje zahteva za dodeljivanje azila već na spoljnim granicama;

• Odbijanje migranata koji nemaju valjan razlog za dodelu azila;

• Preraspodela izglednih kandidata na sve članice Evropske unije, i to već na spoljnim granicama.

Ništa novo…

"Ništa od tih predloga nije zaista novost", priznao je Horst Zehofer u ponedeljak (2. 12.) na sastanku ministara unutrašnjih poslova u Briselu. "Ali odlučujuće je to što će se sada dogoditi".

Zehofer podseća da sve više izbeglica stiže na spoljne granice EU i to "iz svih pravaca".

Nemačkom ministru je posebno važno da se bolje zaštite spoljne granice Unije u Grčkoj, Španiji, Bugarskoj, Italiji i Hrvatskoj.

"Važno je da mi nemačkim stanovnicima možemo da kažemo da će se pitanje bezbednosti ubuduće proveravati na spoljnim granicama."

A na nemačkim granicama, zemlji koja je praktično kompletno okružena članicama EU, iz dana u dan se registruje "neverovatno mnogo" pokušaja ilegalnih ulazaka – među njima su i ljudi s kriminalnom pozadinom, tvrdi Zehofer.

U sredu (4. 12.), nemački ministar namerava da predstavi i konkretne podatke o broju ulazaka preko nemačke granice – na kojoj se već nekoliko godina sprovode pojačane kontrole.

Dablin: da ili ne?

Važeća pravila EU, takozvani "Dablin", definišu da su za postupak provere odnosno dodele azila nadležne one zemlje EU na čije je tlo podnosilac zahteva prvi put kročio.

Sve zemlje Unije mišljenja su da je taj sistem zastareo – zato što su Grčka, Malta i Italija vidno preopterećene kao zemlje na čije tlo prvi put kroči najveći deo izbeglica i migranata.

"Dablin je propao", to je rekla čak i nemačka kancelarka Angela Merkel.

Na drugoj strani, Nemačka se trenutno, prilikom vraćanja migranata u Italiju ili Austriju, poziva upravo na Dablin.

Sada ministar unutrašnjih poslova Zehofer ipak signalizira da je spreman na temeljnu reformu sistema.

Druge zemlje, poput Francuske, to odbacuju. One ne žele da se odreknu Dablina.

Novi sistem azila morao bi da sadrži i odredbu o preraspodeli na sve članice Unije ljudi kojima je potrebna zaštita, tj. osoba koje imaju izglede da dobiju azil.

A Zehofer ne želi da se pomiri s odbijanjem nekih država koje generalno odbacuju ideju o prihvatanju izbeglica, potražilaca azila i migranata.

"Ne može se na jednoj strani tražiti podrška Evrope, a na drugoj ne pokazivati solidarnost kada se radi o prihvatu izbeglica. O tome mora ponovno da se diskutuje i to mora da se reši", kaže Zehofer.

Nova Komisija, novi predlog

Nova Evropska komisija s bivšom nemačkom ministarkom odbrane Ursulom fon der Lajen na čelu, u februaru i martu iduće godine namerava da predstavi novi predlog promena sistema azila.

Verovatno se može očekivati da nadležni komesar Margaritis Šinas odustane od obavezujućeg mehanizma za raspodelu.

Države koje ne žele da prihvate te ljude, mogle bi da se "izvuku" od te obaveze – na primer novcem ili nekim materijalnim dobrima.

Taj koncept "fleksibilne solidarnosti" podržava i nemački ministar Zehofer. Ne može više "beskonačno" da se čeka dok se 27 zemalja  članica ne usaglase oko ključa za raspodelu, rekao je on u Brsielu.

Margaritis Šinas, komesar koji je u novoj Komisiji zadužen za "podsticanje evropskog načina života", objasnio je da je oko tog pitanja u potpunosti "sinhronizovan" s nemačkim ministrom.

I dodaje da bi sad trebalo ponovo pokušati da se stvori poverenje među zemljama članicama EU.

Pomoć preko zime

Šefovi država i vlada zemalja-članica EU još su u junu 2018. zatražili osnivanje takozvanih "platformi" za iskrcavanje migranata, odnosno azilantskih centara na spoljnim granicama EU, kako bi se tamo u roku od nekoliko dana moglo odlučiti o nekom konkretnom zahtevu.

Otada se, međutim, nije dogodilo mnogo toga. Manje-više su propali pokušaji Evropske komisije da sa afričkim zemljama pregovara o kampovima za migrante, kako bi se oni odvratili od puta preko Sredozemlja, a time i okončao "biznis" krijumčara ljudi.

Isto tako, sve do danas nijedna zemlja Unije nije spremna da se baš na njezinom tlu podigne centar za azilante.

Presude Evropskog suda o obavezujućoj raspodeli izbeglica i potražilaca azila, vlade Mađarske i Poljske jednostavno su ignorisale.

Nezavisno od načelne i verovatno dugotrajne debate, EU bi trebalo da ponudi pomoć zemljama na "Balkanskoj ruti", posebno zato što je situacija u ovim zimskim danima "teška", smatra Zehofer.

On je ponudio pomoć nemačkih službi koje bi na terenu trebalo da podignu smeštajne kapacitete koliko-toliko prikladne za trenutne vremenske prilike. Stvari bi morale da teku "uredno", dodao je Zehofer.

Na grčkim ostrvima trenutno se nalazi nekoliko hiljada migranata – u prepunim kampovima.

U Bosni i Hercegovini, ali i u Srbiji dodatnih nekoliko hiljada ljudi kampuje u uslovima neprikladnim za život.

(Radio-televizija Srbije)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike