Nemačka u potrazi za partnerima u jugoistočnoj Aziji

Nikada se do sada nije desilo da i kancelar i vicekancelar Nemačke otputuju u isto vreme u Singapur.

"Moramo da reorganizujemo našu trgovinsku politiku", rekao je proteklog vikenda vicekancelar i ministar privrede Robert Habek (Zeleni) na Azijsko-pacifičkoj konferenciji nemačke privrede (APK).

"Azijsko-pacifički region je mnogo veći od Kine", dodao je kancelar Olaf Šolc (SPD), koji je takođe učestvovao na toj konferenciji.

"Diverzifikacija" je popularna reč, nju su njih dvojica stalno ponavljali. Pored Kine, Nemačka želi da pronađe nove partnere u Indo-Pacifiku, regionu koji već ima mnogo partnera u ostatku sveta.

Zbog energetske krize i zavisnosti od autoritarne Kine, Nemačkoj su potrebni novi partneri. To je već formulisano 2020. u "Indo-Pacifičkim smernicama", ali njihova primena se razvukla. Dok su se Kina i SAD godinama fokusirale na Indo-Pacifik, Nemačka se do sada prvenstveno fokusirala na Kinu. Pored tih političkih teškaša, Nemačka igra samo sporednu ulogu.

Merkel je 12 puta putovala u Kinu

Nikada do sada nemački političari nisu bili toliko zainteresovani za jugoistočnu i istočnu Aziju. Tokom svojih šesnaest godina na funkciji kancelarke, Angela Merkel je dvanaest puta putovala u Kinu, a samo je po jednom posetila Indoneziju, Singapur i Vijetnam. Ali, ove godine se stvari menjaju.

U septembru je šest Jurofajtera iz sastava nemačkog ratnog vazduhoplovstva prvi put učestvovalo na međunarodnim manevrima u Australiji. Mornarica je prethodno poslala fregatu "Bajern" na sedmomesečno putovanje u Aziju. U julu je ministarka spoljnih poslova Analena Berbok posetila Palau, ostrvsku državu u južnom Pacifiku, i imenovala specijalnog izaslanika za taj region. Pre toga je prisustvovala sastanku ministara spoljnih poslova G-20 u Indoneziji, a zatim je odletela u Japan. Početkom novembra predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer putovao je u Japan i Južnu Koreju, zaustavivši se prvo u Singapuru. Kancelar Šolc trenutno je na svom trećem putovanju po Aziji za jedanaest meseci. U aprilu je posetio Japan, početkom novembra Peking, a sada je otputovao u Vijetnam, pa u Singapur, na Azijsko-pacifičku konferenciju nemačke privrede, pa onda na samit G-20 na Baliju u Indoneziji.

Preorijentacija Nemačke

"Potrebne su nam druge zemlje, drugi partneri", rekao je vicekancelar Habek tokom vikenda u Singapuru. U određenim kritičnim oblastima, dodao je, ne bi trebalo dozvoliti jednostranu zavisnost od Kine. Međutim, to ne znači da je reč o ekonomskom odvajanju od Kine, naglasili su u ponedeljak i Habek i Šolc. "Diverzifikacija ne znači razdvajanje", rekao je kancelar. Iako Kina ostaje "važan ekonomski i trgovinski partner", poslednjih godina se situacija značajno promenila. „Naš politički i ekonomski pristup to mora da odražava", rekao je Šolc.

Pod Angelom Merkel, Kina je postala najvažniji trgovinski partner Nemačke. Ali, otkako je na vlasti Si Đinping, Kina je postala agresivnija prema spoljnom svetu. Rat oko Tajvana između Kine i SAD doveo bi Nemačku u tešku poziciju, ako bi morala da se odluči za partnera u NATO u slučaju eventualnog uvođenja sankcija. Posledice po nemačku ekonomiju bile bi daleko katastrofalnije nego u aktuelnoj energetskoj krizi. Zato se sada traže alternative u Indo-Pacifiku.

„Globalna kapija" umesto „Novog puta svile"

Zemlje u regionu već imaju mnogo partnera: SAD su snažan bezbednosni partner za zemlje poput Japana, Australije i Južne Koreje. Kina ulaže u region od 2013. u okviru „Inicijative pojas i put" (BRI), poznatije kao „Novi put svile". U zemljama poput Kambodže, Tajlanda, Indonezije i Šri Lanke, veliki infrastrukturni projekti finansiraju se kineskim novcem.

Evropska unija je tek decembra 2021. odgovorila kontraofanzivom: „Globalna kapija" (Global Gateway) bi trebalo da bude konkurencija „Novom putu svile". Kroz nju bi zemlje u razvoju trebalo da se podržavaju u izgradnji infrastrukture i digitalizaciji. Za tu namenu do 2027. trebalo bi da iz privatnih i državnih izvora bude izdvojeno oko 300 milijardi evra. Projekat, međutim, još nije počeo.

Prve mere

Nemačka vlada je 2020. objavila „Smernice o Indo-Pacifiku" čiji je cilj da se dugoročno ojača uloga Nemačke u regionu. „Indo-pacifička strategija" EU objavljena je u septembru 2021. i već je dala prve konkretne rezultate.

Odnos EU-ASEAN (Asocijacija nacija jugoistočne Azije) podignut je na nivo strateškog partnerstva, počele su konsultacije o bezbednosnoj politici sa Japanom i Australijom, a postoji i sporazum EU-ASEAN o vazdušnom saobraćaju. Međutim, stagniraju mnogi planirani sporazumi o slobodnoj trgovini u regionu sa zemljama poput Indije i Indonezije.

Nova kineska strategija

Nemačka vlada je za sredinu sledeće godine najavila donošenje važne „kineske strategije". U sporazumu koalicionih partnera Kina je već opisana kao „suparnik sistema" i otvoreno je razmatrano kršenje ljudskih prava u toj zemlji. Usklađivanje ta dva dokumenta biće balansiranje na koje Peking gleda sa sumnjom.

Vicekancelar Habek je APK neprestano ponavljao da bi nova trgovinska politika trebalo da bude "bazirana na vrednostima". On želi saradnju sa zemljama koje teže socijalnim standardima, zaštiti klime i zaštiti manjina. Ali, većina zemalja jugoistočne Azije ne ispunjava te standarde ili njima upravljaju autokrate. Na primer Vijetnam, koji je kancelar Šolc upravo posetio, zemlja je pod vlašću komunista s rekordnim brojem političkih zatvorenika. Zbog bliskih veza sa Rusijom Vijetnam ne osuđuje rat u Ukrajini.

 

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike