Nemačka, rekordan broj politički i religiozno motivisanih krivičnih dela

Broj zaraženih koronom u Nemačkoj trenutno naglo opada, ali pokazuje se da je pandemija u 2021. godini, prema statistici koja je predstavljena u utorak u Berlinu, indirektno izazvala pravi bum politički motivisanog kriminala.

Naime, veliki broj evidentiranih krivičnih dela u vezi je s protestima protiv korona-mera koje je uvela država – od materijalne štete, preko kršenja prava na okupljanje, pa sve do ubistava.

Ubistvo zbog maske

Nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer (SPD) opisala je ubistvo 20-godišnjeg radnika na benzinskoj pumpi u mestu Idar-Oberštajnu u pokrajini Rajnland Palatinat kao "stravičan vrhunac".

Navodni počinilac upucao je mladića koji je radio na pumpi zato što ga je ovaj upozorio na obavezno nošenje maske. Podatke o statistici politički motivisanog kriminala ministarka opisuje kao "merač intenziteta društvenih sukoba".

Policija je prošle godine registrovala 55.048 prekršaja, što je povećanje od 23 procenta u roku od samo jedne godine i rekordan broj od 2001, otkako se vodi statistika. Naročito je povećan broj krivičnih dela koji Savezna uprava kriminalističke policije (BKA) vodi u kategoriji "ne može se pripisati".

Drugim rečima, to su sva dela koja istražitelji ne mogu da okarakterišu ni kao levičarska, ni kao desničarska niti kao krivična dela motivisana verskom ideologijom ili mržnjom prema strancima. Takvih dela je više za skoro 150 odsto: bilo je oko 8.600, a sada ih je više od 21.000. Oko 7.000 slučajeva povezano je s pandemijom korone, kao i sa saveznim i pokrajinskim izborima u Nemačkoj.

Heterogena, mešovita scena

Predsednik BKA Holger Minh opisuje taj kriminalni milje, koji je sa policijske tačke gledišta često teško proceniti, kao "heterogenu, mešovitu scenu". Ljudi u njoj uglavnom su "kritički nastrojeni prema državi, ali su i protiv države".

Imajući u vidu demonstracije protiv korona-mera (koje sada jenjavaju), posebno bi trebalo spomenuti pokret tzv. "kverdenkera". Ti desničari pokušali su da iskoristi proteste u sopstvene svrhe i da "uspostave vezu s građansko-demokratskim centrom društva".

To im, međutim, nije im značajnijoj meri pošlo za rukom. Bez obzira na to, i predsednik BKA i nemačka ministarka unutrašnjih poslova smatraju da je sledeći nalaz statistike najvažniji: "Desničarski ekstremizam trenutno je najveća pretnja našem slobodnom, demokratskom društvu". I iako broj takvih slučajeva blago opada, na njih sa 40 odsto otpada najveći deo svih krivičnih dela.

Antisemitizam – "sramota za našu zemlju"

Ministarka Fezer je "najviše zabrinuta" zbog zločina protiv Jevreja, koji su porasli za 29 odsto i tako dostigli novi maksimum od preko 3.000 slučajeva. "Sramota je za našu državu" to koliko se i danas širi antisemitski govor mržnje i prezir prema ljudima. I sramotno je "kako su genocid nad evropskim Jevrejima umanjili neki od onih koji poriču postojanje korone kada su (na demonstracijama) nosili žutu zvezdu".

Kritike zbog velikog broja zločina koji se ne mogu pripisati nijednoj grupi, stižu od civilnog društva. Klasifikacija politički motivisanog nasilja nije samo pitanje statistike, kaže ekspertkinja za desničarski ekstremizam Pija Lamberti.

Milje onih koji poriču koronu "snažno se radikalizovao" i pokazuje "jasnu spremnost na upotrebu nasilja", kaže generalna direktorka Centra za monitoring, analizu i strategiju.

Sporo rasvetljavanje slučaja

Lamberti uočava mnoge stvari koje proteste protiv korona-mera povezuju s desničarskim ekstremizmom. Pod utiskom masovnog porasta broja zločina protiv Jevreja, ona kaže: "Pogled na svet u duhu ideoloških zavera usko je isprepleten s rasističkim i antisemitskim elementima". Sve to ugrožava ljude koji su „identifikovani kao neprijatelji".

Etris Hašemi iskusio je šta znači biti na meti rasista. Kao preživeli i rođak poginulih u napadu 19. februara 2020. u Hanauu (Hesen), kaže da mu nedostaje to da policija i političari "uvide greške". Tim otvorenim pitanjima sada se inače bavi Anketni odbor parlamenta pokrajine Hesen.

Zločini proizašli iz rata u Ukrajini

Za to se zalaže i ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer, koja je bila poslanica upravo u hesenskom parlament, pre nego što je prešla u vladu u Berlinu.

"Mislim da možemo dosta toga da postignemo sa Nensi Fezer", kaže Hašemi, misleći pritom na borbu protiv rasizma. On pre svega velike nade polaže u akcioni plan protiv desnog ekstremizma koji je pokrenula ta socijaldemokratska političarka.

U međuvremenu, i ministarka i bezbednosne agencije moraju da se pozabave novim fenomenom – potencijalno politički motivisanim nasiljem koji ima svoje poreklo ima u ratu Rusije protiv Ukrajine. Savezna kriminalistička služba registruje i ta krivična dela u Nemačkoj.

U početku ih je bilo oko 270 nedeljno, od kojih je većina bila usmerena protiv ljudi ruskog porekla, kaže predsednik BKA Minh. Sada ih je mnogo manje. "Emocionalna kriva je oslabila", kaže Minh. Međutim, to može da se promeni u bilo kom trenutku
.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike