Nemačka pre 30 godina i danas: Rasizam je i dalje tu

Nešto posle ponoći 23. novembra 1992. dvojica neonacista bacila su molotovljeve koktele u dve kuće u Melnu. Tada 19-godišnji Lars C. i 25-godišnji Mihael P. izabrali su za napade kuće u tom mirnom gradiću u Šlezvig-Holštajnu, jer su tamo živele turske porodice.

Nakon podmetanja požara, policiji i vatrogascima je upućen anonimni poziv u kojem je ukazano na požare i koji je završen sa – "Hajl Hitler".

Stanari jedne od napadanutih kuća su spaseni, neki s teškim povredama. U drugoj kući su umrle 51-godišnja Bahide Arslan, njena desetogodišnja unuka Jeliz i njena 14-godišnja sestričina Ajse.

Pre nego što je preminula, Bahide Arslan je uspela da spase svog sedmogodišnjeg unuka Ibrahima tako što ga je umotala u mokre peškire.

Talas rasističkih napada

U to vreme, ubrzo nakon ponovnog ujedinjenja Nemačke, u roku od nekoliko meseci dogodio se čitav niz rasističkih napada: u Hojersverdi, Rostoku, Melnu, zatim u Zolingenu.

U Melnu su napadi prvi put odneli ljudske živote. U Zolingenu je život izgubilo još pet osoba, svi su bili članovi jedne turske porodice.

Timo Rajinfrank, generalni direktor Fondacije Amadeu Antonio, koja se bori protiv rasizma, za Dojče vele opisuje tadašnje raspoloženje: "Desničarski ekstremisti su vršili pravi ulični teror i bili su dominantni u mnogim mestima, posebno u istočnoj Nemačkoj.

Istovremeno, politika i mediji su vodili rasističku debatu o azilu koja je podsticala mržnju prema izbeglicama."

Bilo je to vreme kada je "u gotovo svim oblastima u društvu vladala velika izolacija i marginalizacija migrantskog stanovništva i ljudi koji nisu bele kože".

To je za Dojče vele rekla hamburška advokatica Katrin Inga Kerštajn, koja je više puta zastupala porodicu Arslan.

Dodaje da su mediji takođe ulepšavali situaciju, "kako bi prikrili ovu pogromsku atmosferu ranih devedesetih i tako sačuvali međunarodni ugled Nemačke nakon ponovnog ujedinjenja."

Kol nije želeo "turizam saučešća"

Ali, posle Melna, u Nemačkoj je nastao i talas gneva, kao i saosećanja. Još iste večeri kada se dogodio napad, nekoliko hiljada ljudi okupilo se u gradu na spontani, tihi marš.

U danima i nedeljama koje su usledile, širom Nemačke održavane su demonstracije i manifestacije protiv rasizma i ksenofobije.

Na sahrani u Hamburgu bilo je oko 10.000 ljudi, među njima i dva savezna ministra, ali ne i tadašnji kancelar Helmut Kol (CDU). Savezna vlada ne želi da sprovodi "turizam saučešća", naveo je Kol indirektno razlog za nedolazak na sahranu.

Novina je tada bila da je istragu preuzelo savezno tužilaštvo. Jer, cilj napada bio je da se "naruši unutrašnja bezbednost Savezne Republike Nemačke", kako je odluku obrazložio tadašnji savezni javni tužilac Aleksander fon Štal.

Počinioci iz Melna su odgovarali na sudu i godinu dana kasnije osuđeni su na višegodišnje zatvorske kazne – za tri ubistva i pokušaj ubistva u sedam slučajeva. Obojica su sada ponovo na slobodi.

Hale, Hanau i napad na džamiju u Melnu

Pre 30 godina, kancelar Kol nije prisustvovao sahrani žrtava iz Melna, niti Zolingena. Tako hladna reakcija političara danas bi bila nezamisliva.

Predsednik Frank-Valter Štajnmajer nedavno je u svojoj rezidenciji razgovarao s preživelima u Melnu, između ostalog i o poteškoćama koje su imali i još uvek imaju s vlastima i institucijama.

U govoru u avgustu, Štajnmajer je upozorio na društvenu klimu koja može da bude plodno tlo za nasilje i zahtevao da država učini sve što je u njenoj moći da zaštiti ljude od kolektivnog besa, govora mržnje i nasilja.

Govoreći o tome, Katrin Kerštajn se poziva i na svog klijenta Faruka Arslana, sina preminule Bahide Arslan: "Šta se promenilo? Faruk Arslan je to opisao i ovako: nacisti su danas u odelima i kravatama. Nisu više lako prepoznatljivi. Ali oni su još uvek tu."

"Rasističko nasilje je i dalje deo svakodnevnog života mnogih ljudi", slaže se Timo Rajnfrank. On ukazuje na napad na sinagogu u Haleu 2019. i napad na ljude stranog porekla u Hanauu 2020. u kojima je život izgubilo devet ljudi.

Ti napadi su "još jednom jasno pokazali akutnu opasnost koju desničarski ekstremisti i dalje predstavljaju u Nemačkoj".

A početkom septembra ove godine, nepoznate osobe su u Melnu zapalile papire na oglasnoj tabli u ulaznom delu lokalne džamije, gde takođe živi jedna porodica. Niko nije povređen. Istraga je još u toku.

Ko i kako vrši komemoracije?

Napad koji se dogodio pre 30 godina biće obeležen ove srede 23. novembra u džamiji u Melnu, a potom i u crkvi Svetog Nikole.

Očekuje se da će komemoraciji prisustvovati i poverenica savezne vlade za kulturu Klaudija Rot, kao i turski ambasador Ali Kemal Ajdin. Potom će na mesto požara biti položeni venci.

Govore žele da održe i Faruk i Ibrahim Arslan (37) dečak kojeg je spasila njegova baka, a koja je poginula u požaru. U intervjuu za NDR, požalio se da grad pokušava da prisvoji godišnju komemoraciju u Melnu, a da nikada niko od vlasti nije zajedno s pogođenima razgovarao o tome.

"Država ih nije zaštitila"

Katrin Kerštajn kaže da se takođe promenilo "da se pogođeni danas uzajamno podržavaju i posećuju na komemorativnim događajima, jačaju jedni druge i umnožavaju i pojačavaju svoje zahteve, uključujući i zahteve prema državi – koja ih nije zaštitila, koja je zataškavala problem i koja je skretanjem pogleda i jednostranim istragama delom omogućila ta ubistva".

Timo Rajnfrank iz Fondacije Amadeu Antonio smatra da je „"veoma važno da političari i društvo danas shvate da se rasistički i antisemitski napadi ne odnose samo na pojedince, već na čitave grupe, a time i na celu zemlju".

Nedavno objavljena studija Univerziteta u Lajpcigu takođe pokazuje koliko je tema rasizma aktuelna u Nemačkoj. U studiji se doduše konstatuje pad čisto desničarskih ekstremističkih pogleda na svet među Nemcima.

Međutim, ksenofobični stavovi su široko rasprostranjeni: Skoro trećina ispitanih kaže da su "stranci" ovde došli samo "da iskoriste našu socijalnu državu", a skoro isto toliko smatra da je Nemačka "u opasnoj meri preplavljena strancima"
.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike