Nemačka lutanja u odnosima sa Kinom

Nemačka vlada je blokirala investicije kineskih preduzeća u dva domaća proizvođača poluprovodnika. Izgovor – mogućnost da osetljive tehnologije dospeju u ruke kineske države.

Kineskom kapitalu neće biti dozvoljeno da uđe u firme "Elmos" iz Dortmunda i "ERS Elektronik" iz Germeringa pokraj Minhena, javljaju danas istočnoazijski mediji prenoseći vest Rojtersa iz Evrope.

Ovu prvu trebalo je da preuzme švedska kompanija "Sileks", koja se nalazi u vlasništvu kineskog preduzeća "Sai mikroelektroniks", dok je druga bila u pregovorima za injekciju kapitala s kineskom privatnom kompanijom koja se bavi finansijama i koja nije imenovana.

Postupak nemačke vlade u skladu je s američkom incijativom koja je dostigla vrhunac ove godine da se onemoguće transferi napredne tehnologije najmnogoljudnijoj zemlji sveta. To se naročito odnosi na u svetu deficitarne poluprovodnike, odnosno, čipove koji su nezaobilazni u svim proizvodima elektronske industrije i esencijalni za proizvodnju kvalitetnog naoružanja.

Američka administracija zabranjuje isporuku sofisticiranih čipova, opreme za njihovu proizvodnju i prenos znanja ne samo svojim kompanijama poput "Nvidije", već i svim stranim proizvođačima čipova koji u svojim poluprovodnicima koriste delove i tehnologije razvijene u SAD.

Povrh toga, Vašington preko diplomatije vrši pritisak na svoje vojnopolitičke saveznike širom sveta počev od Tajvana, Južne Koreje i Japana, koji drže najveći deo svetskog tržišta u proizvodnji tih skupih i za izradu teških komponenti, do industrijski razvijenih zemalja zapadne Evrope, kao što su Holandija, Velika Britanija i Nemačka da ne dozvole kineske investicije u industriju čipova zbog opasnosti od "curenja" važnih tehnologija.

Zbog kompjuterizacije i automatizacije čipovi su danas sveprisutni, neophodni i za funkcionisanje savremenih automobila i kućnih aparata. Onemogućavanje kineskim preduzećima da dođu do dovoljne količine tih esencijalnih komponenti – veliki je ekonomski udarac za Peking. Taj američki udarac može dovesti ne samo do usporavanja ekonomskog rasta, već i tehnološkog i ekonomskog razvoja uopšte.

Naročito su bitni sofisticirani čipovi koje u ovom trenutku mogu da proizvodu samo tajvanske i južnokorejske kompanije, a koji se koriste za superkompjutere, čiji manjak pogađa i razvoj nauke, rad finansijskih institucija, kao što su berze i banke, ali i razvoj strateškog naoružanja poput hipersoničnih raketa i nuklearnog oružja.

Kina na pritiske nastoji da odgovori jačanjem domaće proizvodnje čipova, kroz upumpavanje državnog novca u istraživanje i proširenje proizvodnih kapaciteta.

Stručnjaci ističu da su za osvajanje tehnologija za proizvodnju najsofisticiranijih čipova, postavljanje proizvodnih linija i obuku ljudstva potrebne godine, pa čak i decenije. Komunistička država neće moći da izbegne ozbiljne poremećaje u snabdevanju i funkcionisanju privrede, nauke i armije, ukoliko se tajvanske, južnokorejske i druge kompanije povinuju američkim sankcijama. Kina u ovom trenutku zadovoljava samo četvrtinu svojih potreba za čipovima iz domaće proizvodnje.

Šolcovo laviranje

Posebno je interesantno u vezi sa odlukom nemačke vlade što je nemački kancelar Olaf Šolc upravo pre nedelju dana bio u zvaničnoj poseti Pekingu, gde se, po pisanju istočnoazijskih medija, saglasio sa premijerom Li Kećijangom da obe strane ne priželjkuju "razdvajanje".

Reč je o politici ekonomskog i tehnološkog razdvajanja koju diktira Vašington, kako bi umanjio sopstvenu i zavisnost svojih vojno-političkih saveznika od kineskog tržišta i kapitala, te omeo ekonomski razvoj Pekinga i oslabio njegovu armiju.

U sklopu te strategije SAD i njenih saveznika poslednjih godina se kineskim preduzećima ne dozvoljavaju investicije u sektor telekomunikacija i saobraćajnu infrastrukturu i kupovina zemlje i drugih nekretnina. To se radi pod izgovorom da bi se tako stečena imovina mogla iskoristiti za prisluškivanje i špijuniranje.

Zato je namera da se stvore lanci snabdevanja strateškim sirovinama i robom u kojima ne učestvuju kineska preduzeća i kapital. Ove godine Kini se naročito oduzima pravo da investira u fabrike čipova, ali i u rudarske projekte za litijum i retke elemente zemlje.

Politički komentatori u Istočnoj Aziji ocenjuju da su takvi mešani signali iz Berlina očekivani. Oprečna su mišljenja unutar same nemačke vlade o stavu koji treba zauzeti u odnosu na Peking. Kina se optužuje ne samo za autoritarnost i kršenje ljudskih prava u Sinđijangu, Hongkongu i Tibetu, nego i za ekonomsku i diplomatsku podršku Rusiji u njenoj intervenciji u Ukrajini.

Šolc je tokom zvanične posete Kini prošle nedelje u prestonici Pekingu proveo samo 11 sati, ali je zato bio prvi zapadni lider i prvi lider članice "Grupe 7" koji je posetio Kinu od početka epidemije kovida. Tokom ove posete, potpisan je ugovor o kupovini 140 Erbasovih putničkih aviona vredan 17 milijardi dolara.

Ta kratka poseta s malom poslovnom pratnjom se u Aziji doživljava kao njegov pokušaj da lavira između ekonomskih realnosti, poput one da u Kini posluje više od sedam hiljada nemačkih preduzeća a u Nemačkoj oko dve hiljade kineskih, s jedne, i kritika u sopstvenoj vladi i domaćoj javnosti s druge strane.

Pred Šolcov put u Peking nemačka vlada je, uprkos protivljenju čak šest ministara, odobrila investiciju kineske megakompanije iz oblasti brodogradnje i menadžmenta pomorskog saobraćaja "Kosko" u hamburšku luku. Umesto priželjkivanih 35, Kinezima je dozvoljeno da preuzmu samo 24 posto deonica luke u tom industrijskom gradu na severu Nemačke.

Smatra se da je Šolc, inače bivši gradonačelnik Hamburga, bio taj koji se posebno založio da se, uprkos brizi koalicionih partnera o bezbednosnim implikacijama kineskog upliva, izađe u susret domaćem rukovodstvu luke. Rukovodstvo luke je, naime, strahovalo da bi, ako se "Kosko" u potpunosti odbije, hamburška luka mogla da izgubi tržišnu bitku s drugim evropskim takmacima u kojima je već prisutan kineski kapital.

Kina je najveći nemački spoljnotrgovinski partner, a ukupna razmena između dve države prošle godine je iznosila 246 milijardi evra. Valja istaći da su nemačke direktne investicije u Kinu samo u prvoj polovini ove godine iznosile čak deset milijardi evra i bile najviše od 2000. godine naovamo. I sve to uprkos teškoćama zbog kovid zaključavanja kineskih gradova, uprkos inflaciji i kritikama na račun Pekinga zbog podrške Moskvi.
Vredan pažnje je i podatak da su prošle godine "Dajmler", "Folksvagen" i "BMW" u Kini ostvarili više od 30 posto od svoje ukupne prodaje vozila u svetu.

Peking poziva na slobodnu trgovinu

Reagujući na odluku vlade u Berlinu da onemogući kineske investicije u nemačke fabrike poluprovodnika iz bebednosnih razloga glasnogovornik kineskog Ministarstva inostranih poslova Žao Liđijan na konferenciji za štampu u Pekingu je rekao da "sve zemlje, uključujući tu i Nemačku, treba da obezbede otvorenu, fer i nediskriminatorsku tržišnu sredinu za poslovanje kineskih preduzeća".

 On je dodao i da one treba da se uzdrže od "politiziranja ekonomske i trgovinske razmene" i "protekcionizma zasnovanog na nacionalnoj bezbednosti".

U Berlinu ministar ekonomije Nemačke Robert Habek izjavio je da će njegova zemlja biti otvorena za investicije, ali da "neće biti naivna" i rekao da Kina "na nameran i strateški način nastoji da ostvari uticaj", odnosno, kontrolu "nad znanjem i proizvodnjom, naročito u oblasti poluprovodnika i čipova".

Kada je Evropa u pitanju, "na ledu" je i pokušaj kineskih kompanija da otkupe najvećeg britanskog proizvođača čipova "Njuport".

Visoki zvaničnici u Vašingtonu prošle nedelje su izrazili očekivanje da će se i krupni holandski proizvođač opreme za izradu poluprovodnika "ASML" povinovati njihovim zahtevima da uskrate Kini čipove koji sadrže američke patente.

Interesantno je, međutim, da su najveći svetski proizvođači čipova tajvanski "TSMC" i južnokorejski "Samsung elektroniks", kao i "Hajniks", koji imaju velika postrojenja u najmnogoljudnijoj zemlji sveta, dobili jednogodišnju poštedu kada su u pitanju američke kazne za poslovanje s Kinom.

To se dovodi u vezu s njihovim, nedavno objavljenim, krupnim investicijama u izgradnju novih fabrika poluprovodnika u SAD i činjenicom da znatan deo čipova koji naprave u Kini zapravo izvoze u SAD.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike