Nemačka: Da li je moguća opšta zabrana deportacije Iranaca

Savezna ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer (SPD) smatra da bi u Nemačkoj trebalo uvesti opštu zabranu deportacije iranskih državljana. Ona smatra da nasilje vlasti nad demonstrantima u Teheranu ne ostavlja drugi izbor. Sve drugo Fezer smatra neodgovornim. O tome je više puta govorila za medije. Protesti su se u Iranu proširili u septembru, nakon smrti 22-godišnje Kurdkinje Mahse Amini u pritvoru verske policije.

S obzirom na situaciju u Iranu, pojedine nemačke pokrajine već su odlučile da obustave deportacije: Donja Saksonija, Severna Rajna-Vestfalija, Šlezvig-Holštajn, kao i Bremen i Meklenburg-Prednja Pomeranija. Ministarka Fezer pozvala je i druge pokrajine da slede njihov primer. Ministar unutrašnjih poslova Donje Saksonije, Boris Pistorijus, na konferenciji želi da predloži kolegama iz drugih saveznih pokrajina da se uvede opšta zabrana deportacija iranskih državljana.

"Situacija sa ljudskim pravima je katastrofalna i svakim danom je sve dramatičnija", izjavio je Pistorijus.

Isto zahteva i ministarka za integraciju i ravnopravnost Šlezvig Holštajna, Aminata Ture (Zeleni).

„Ljudi iz Irana koji ovde žive su očajni", rekla je Ture nedavno u pokrajinskom parlamentu u Kilu. Njihove "izazove u vezi s dozvolom boravka" trebalo bi zajednički da razmotre vlada i savezne pokrajine". Političarka Zelenih smatra da je jedino moguće rešenje – generalna zabrana deportacija.

Lindholc: "Nema besplatnih karata" za prestupnike

Ali, s tim se ne slažu svi. Otpor dolazi iz nekoliko pokrajina koje predvode Demohrišćani (CDU ili bavarska CSU), kao i od demohrišćanskih poslanika u Bundestagu. Političarka Hrišćansko-socijalne unije (CSU) Andrea Lindholc objašnjava za DW zašto se ne slaže s tim planovima.

"Kritički gledam na opštu zabranu deportacije, jer bi od toga mogli da profitiraju i kriminalci i prestupnici. (…) Nikoga ne bi trebalo dovoditi u životnu opasnost, ali besplatnih karata ne bi trebalo da bude."

Bavarska, na primer, ne želi da se odustane od deportacije onih koji su počinili krivična dela. Slično se može čuti i iz Saksonije, koju takođe predvode Demohrišćani. Stranački kolega Andree Lindholc u Bundestagu, Kristof de Vris, u pisanom saopštenju za DW navodi da "procena individualnog rizika za potražioce azila u slučaju deportacije već igra odlučujuću ulogu u procedurama za dobijanje azila, bez da je doneta odluka o generalnoj zabrani deportacije." Tako da "opozicionari, žene i homoseksualci ne moraju da strahuju od deportacije."

Ali, za "ljude koji su u Nemačku ilegalno ušli iz ekonomskih razloga", deportacija mora biti moguća, isto kao i za kriminalce.

"U slučaju opšte zabrane, u Iran na primer ne bi mogao da bude deportovan zamenik šefa Islamskog centra u Hamburgu (IZH). Ta osoba imala je kontakte sa terorističkim grupama i nema čega da se plaši u Iranu, jer IZH naloge dobija direktno od tamošnjeg režima", naglašava Vris.

"Pro azil": deportovanima preti mučenje

Dok demohrišćanski političari od Ministarstva spoljnih poslova traže novi izveštaj o situaciji u Iranu, koji bi bio osnova za donošenje odluke o deportaciji, organizacije za pomoć izbeglicama smatraju da su informacije o situaciji u Iranu dovoljne da bi se već sada rešilo to pitanje.

Organizacija "Pro azil" za DW ocenjuje: "U slučaju deportacije u zemlju mučenja kao što je Iran, Nemačka, prema našem mišljenju, ne može da da garanciju da mučenja neće biti."

U slučaju deportacije Nemačka mora biti u mogućnosti to da garantuje. "Pro azil" takođe ne vidi prostor za izuzetke: "To ljudsko pravo je univerzalno. (…) To znači da se odnosi i na kriminalce i na prestupnike." Svako ko u Nemačkoj počini zločin, tu treba i da bude izveden pred sud i kažnjen.

Isto ocenjuje i organizacija "Amnesti internešenal", koja u pismenom odgovoru na upit DW navodi: "Ne mislimo da su izuzeci od opšte zabrane deportacije opravdani. Zabrana deportacije se u suštini odnosi na sve ljude."

Trenutno gotovo da nema deportacija Iranaca

Ali, o koliko velikom broju ljudi je reč? Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova iz oktobra, u Nemačkoj živi skoro 12.000 Iranki i Iranaca koji bi trebalo da napuste zemlju.

Međutim, u prvih šest meseci ove godine deportovana je samo 31 osoba. U čitavoj 2021. godini deportovano je 28 osoba, uglavnom oni koji su počinili krivična dela. Prema navodima Ministarstva unutrašnjih poslova, te deportacije su u principu i dalje moguće, ali postoje veoma velike prepreke.

Iz Donje Saksonije, koja se zalaže za opštu zabranu deportacija, u Iran su za dve godine deportovana samo dvojica muškaraca, a iz Berlina, grada koji ima status pokrajine, 2020, 2021. i 2022. nije deportovana nijedna osoba.

Evropsko rešenje teško moguće?

Ali za "Pro azil" to nije odlučujuće. Ta organizacija se nije oslanjala na inicijativu savezne ministarke unutrašnjih poslove Nensi Fezer, nego je još u oktobru zahtevala: "Savezne pokrajine treba same nešto da preduzmu, a ne da čekaju saveznu vladu." Pokrajine bi na konferenciji ministara unutrašnjih poslova trebalo da donesu odluku o zabrani deportacija.

S druge strane, demohrišćanska političarka Andrea Lindholc (CDU) nada se zajedničkom, evropskom rešenju: "Od pomoći bi bilo kada bi se savezna vlada založila za jedinstven, koordinisan pristup država EU. Do sada to nije uradila i smatram da je to pogrešno."

Ali zajedničko evropsko rešenje vezano za zakon o azilu i pravo boravka je teško. Nejasno je i šta će nemački ministri unutrašnjih poslova odlučiti kada je reč o generalnoj zabrani deportacije Iranaca.

 

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike